„Kriva je škola“, „Krivi su roditelji“, „Svi pomalo“, samo su neka od nagađanja na temu devojačkog izgleda u školama koje su nedavno privukle pažnju tviteraša. Povod za diskusiju bilo je zapažanje jedne korisnice da roditelji dozvoljavaju devojčicama od 12, 13 godina da farbaju kosu, rade nokte i našminkane odlaze u školu.

Kommentari su počeli da se nižu, ističući da je neprimereno oblačenje, estradne frizure i izražena šminka u školama vidljivo oduvek, mada se pretežno odnosi na starije učenike. U odbranu devojčica koje teže da izgledaju starije ističe se činjenica da je granica puberteta pomerena i da je on sve ranije prisutan.

Profesori su takođe bili uključeni u ovu temu, sa komentarima kako su nezadovoljni trendom neprimerenog oblačenja i šminkanja kod devojčica. Tviteraši su pretpostavili da je jedini izlet u „svet odraslih“ za devojčice koji pohađaju srednju školu bio farbanje pramenova popularnim „kolor“ šamponom, dok su ostale šminkarske aktivnosti bile rezervisane za punoletstvo ili prvi posao.

Kada je reč o devojčicama u osnovnoj školi, neki tviteraši su izrazili mišljenje da bi takav izgled mogao da se toleriše samo povodom male mature.

Krivicu za ovakvo ponašanje tviteraši su uglavnom pripisali roditeljima. Često su se čule osude i optužbe da roditelji na taj način leče svoje komplekse i frustracije. Motivi devojčica da izgledaju starije često se povezuju sa imitiranjem onoga što vide oko sebe.

Pristup rešavanju ovog problema trebalo bi da bude pažljiv, bez osuđivanja i oštrih komentara koji bi mogli da naruše detetovu sliku o sebi. Važno je ponuditi alternativu i razgovarati sa detetom o tome šta je prihvatljivo za koje situacije. Ova tema postavlja pitanje šta je pravo rešenje za situaciju u kojoj devojčice teže da izgledaju starije i nose šminku i neprimerenu odeću u školu, a odgovor nije jednostavan.

Preporuke psihološkinje Irine Vukmir uključuju pažljiv pristup razgovoru sa detetom, pružanje alternative i uzimanje u obzir šta je prikladno za određenu situaciju. Roditelji bi trebali da imaju na umu važnost očeva u odnosu sa ćerkama, kako bi se sprečili eventualni poremećaji u ishrani ili problemi sa percepcijom sopstvenog izgleda.

U zaključku, važno je da se pristup ovom problemu ne svede samo na osudu ili optuživanje roditelja, već da se traži rešenje koje će omogućiti devojčicama da se osećaju sigurno i prihvaćeno u sopstvenom telu, bez pritiska da izgledaju starije nego što jesu. Kompromisi su ključni u ovoj situaciji, kako bi se pronašao balans između želja deteta i roditeljskih granica.