Viši sud u Beogradu odredio je pritvor Dragoljubu M. (57) na period do 30 dana zbog sumnje da je 15. oktobra 2024. godine ubio svoju vanbračnu partnerku D.C. u naselju Leštane, opština Grocka. Ovaj slučaj je privukao veliku pažnju javnosti zbog sumnje na nasilje u porodici koje je prethodilo ubistvu.
Prema rečima portparola suda, Milice Veličković, pritvor je određen zbog nekoliko razloga. Sud je procenio da postoji opasnost od bekstva, kao i mogućnost da osumnjičeni utice na svedoke ili ponovi krivično delo u kratkom vremenskom periodu. Ova odluka dolazi u svetlu sve većeg broja slučajeva nasilja u porodici u Srbiji, što je postalo alarmantno pitanje za društvo.
U ovom slučaju, Dragoljub M. je na saslušanju negirao izvršenje krivičnog dela teško ubistvo koje mu se stavlja na teret. Iako je negirao krivicu, okolnosti pod kojima je došlo do ubistva sugerišu da je postojala prethodna dinamika nasilja između njega i D.C. Ovaj aspekt je posebno važan jer ukazuje na potrebu za ozbiljnijim pristupom prevenciji nasilja u porodici.
Nasilje u porodici je ozbiljan problem u Srbiji, a slučajevi poput ovog često su praćeni dugotrajnim zlostavljanjem žrtava pre nego što dođe do tragedije. Prema podacima nevladinih organizacija, veliki broj žena trpi fizičko, emocionalno ili psihičko nasilje, a često se osećaju zarobljeno u takvim vezama zbog straha od osvetne reakcije partnera ili društvenih pritisaka.
U poslednjih nekoliko godina, vlada i nevladine organizacije su učinile napore da se poboljša pravni okvir za zaštitu žrtava nasilja u porodici. Uvedeni su strožiji zakoni i procedure, ali i dalje postoji potreba za jačanjem edukacije o ovim pitanjima, kako bi se podigla svest među građanima o ozbiljnosti problema.
Prvi korak ka rešenju problema nasilja u porodici je otvorena diskusija o temi, koja često ostaje tabu. Mnoge žrtve se plaše da prijave nasilje iz straha od osude ili neefikasnosti pravnog sistema. U tom smislu, važno je da društvo pruži podršku žrtvama i da ih ohrabri da potraže pomoć.
Slučaj Dragoljuba M. ukazuje na potrebu za sveobuhvatnim pristupom rešavanju problema nasilja. Pored pravne zaštite, ključno je obezbediti i podršku za žrtve, kao što su psihološka pomoć i sigurni smeštaji. Takođe, važno je raditi na rehabilitaciji počinilaca nasilja, kako bi se smanjila stopa recidivizma i zaštitile buduće potencijalne žrtve.
U međuvremenu, istraživanja pokazuju da su mnoge žene koje su preživele nasilje u porodici često suočene sa ozbiljnim posledicama po mentalno zdravlje, uključujući depresiju, anksioznost i posttraumatski stresni poremećaj. Ove posledice mogu trajati godinama i značajno otežati proces oporavka.
Država i društvo moraju raditi zajedno kako bi se stvorilo okruženje koje će omogućiti žrtvama da se osećaju sigurno da prijave nasilje i potraže pomoć. Pritvor Dragoljuba M. je samo jedan od koraka u pravcu pravde, ali pravi i dugoročni napredak zahteva promene u načinu na koji se društvo suočava sa problemom nasilja u porodici.
U zaključku, slučaj Dragoljuba M. predstavlja težak podsjetnik na to koliko je važno raditi na sprečavanju nasilja u porodici i zaštiti žrtava. Potrebno je zajedničko delovanje svih sektora društva kako bi se stvorila sigurna okruženja za sve, a posebno za žene i decu koji su često najranjiviji.
