Položaj srpskog naroda u Crnoj Gori ostaje nepovoljan čak i nakon pada Mila Đukanovića, što potvrđuju nedavne tenzije koje su kulminirale uoči proslave 20. godišnjice nezavisnosti Crne Gore i Samita EU – Zapadni Balkan u Tivtu. Odnosi između Crne Gore i Srbije se čine lošijim nego ikada, a analitičari ističu da su tenzije počele kada je Podgorica započela intenzivnije pregovore o pristupanju EU, zanemarujući pitanje položaja Srba u zemlji.
Dve decenije nakon raspada zajedničke države, nerazumevanje između Podgorice i Beograda ostaje na sličnom nivou kao i za vreme Đukanovića. Iako su stranke koje predstavljaju srpsku zajednicu deo vladajuće koalicije, odnosi sa Beogradom su i dalje napeti. Zoran Milivojević, diplomata, navodi da su odnosi između dve zemlje krenuli silaznom putanjom, a entuzijazam koji je postojao nakon pada Đukanovića je iščezao. On dodaje da je vlast u Crnoj Gori nastavila sa politikom svog prethodnika, što je izazvalo dodatno udaljavanje između Crne Gore i Srbije.
Milivojević ističe da vlast u Crnoj Gori nekritički prihvata sve zahteve EU, a to je dovelo do smanjenja odnosa sa Srbijom. Kada je reč o položaju srpskog naroda, on se nije značajno promenio. Beograd, s druge strane, nema razumevanja za situaciju i nije spreman na kompromise, posebno kada je reč o pitanju srpskog jezika, koji je dominantan u Crnoj Gori, ali nije proglašen za zvanični jezik.
Naredne promene na relaciji Podgorica – Beograd teško da su moguće. Milivojević smatra da će dok god Crna Gora bude ispunjavala zahteve EU, situacija ostati slična. Takođe, stranke koje predstavljaju srpsku zajednicu suočene su s izazovom da podrže aktuelnu vlast ili da traže drugačiji pristup rešavanju srpskog pitanja.
Tenzije između Srbije i Crne Gore dodatno su se pojačale pre dve nedelje kada je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, najavio da neće prisustvovati proslavi 20. godišnjice nezavisnosti Crne Gore. U pismu građanima Crne Gore, Vučić je izrazio žaljenje zbog udaljavanja između dve zemlje. Ovakva izjava dodatno je naglasila napetosti, a situacija se pogoršala kada je crnogorska policija u junu vratila 87 državljana Srbije sa aerodroma u Tivtu.
Nakon ovog incidenta, BIA je upozorila Vučića na rizik od odlaska u Tivat zbog prisustva Radoja Zvicera, vođe kavačkog klana. Ipak, Vučić je odlučio da otputuje, a tokom njegovog boravka u Tivtu, u nekoliko gradova su osvanuli transparenti protiv njega. Ipak, deluje da je došlo do blagog smirivanja tenzija kada se sastao sa crnogorskim liderima, Jakovom Milatovićem i Milojkom Spajićem.
U međuvremenu, Antonio Košta, predsednik Evropskog saveta, naglasio je važnost regionalne saradnje za proširenje EU, što može biti faktor u smirivanju tenzija. On je istakao da se proširenje zasniva na izgradnji poverenja i negovanju dobrosusedskih odnosa.
Zaključak je da trenutni odnosi između Crne Gore i Srbije ostaju kompleksni i napeti, sa malo naznaka za poboljšanje u bliskoj budućnosti. Dok Crna Gora nastavlja proces evrointegracija i ispunjava zahteve EU, srpska zajednica u zemlji ostaje u senci, a političke stranke suočene su s izazovima kako da reše pitanje svog položaja unutar crnogorske politike.
