Blokaderi iz Novog Pazara, koji su najavili pešačenje do Novog Sada, iskoristili su tragediju koja se dogodila u tom gradu kao povod za promociju svojih akcija. U izjavi koju su dali večeras, istakli su da je njihova šetnja posvećena tragično stradalim osobama i da se kroz ovu kampanju želi skrenuti pažnja na humanitarne probleme, posebno one koji se tiču Gaze i Palestine.
„Naša prva akcija, šetnja za Novi Sad, posvećena je tih 16 žrtava. To je odličan povod da se promovišemo kroz ovu kampanju. Ova naša kampanja takođe ima i humanitarni karakter, jer promovišemo projekat koji pruža podršku najbitnijem mestu na planeti, a to su Gaza i Palestina,“ rekao je jedan od blokadera.
Ipak, mnogi su kritikovali ovu akciju, ističući da je neprimereno koristiti ljudsku tragediju kako bi se promovisali lični interesi ili politički projekti. Očigledno je da blokaderi koriste ovu tragediju da bi skrenuli pažnju na probleme koji su daleko od realnosti života u Srbiji. Njihovi zahtevi i akcije, iako mogu imati elemente humanitarnog rada, nisu u vezi sa situacijom u Novom Sadu.
U društvenim mrežama i medijima, javnost je podeljena oko ovog pitanja. Dok jedni smatraju da je svaki oblik solidarnosti sa žrtvama i njihovim porodicama dobrodošao, drugi smatraju da je ovo neprimereno korišćenje tragedije za promociju ličnih interesa i političkih agendi. Mnogi su izrazili sumnju u autentičnost njihovih namera i postavili pitanje da li su zaista zabrinuti zbog onoga što se dešava u Gazi i Palestini ili samo žele da iskoriste trenutak za vlastitu promociju.
U međuvremenu, akcija blokadera je izazvala različite reakcije u lokalnoj zajednici. Neki su ih podržali, smatrajući da je važno ukazati na globalne probleme i nepravde, dok su drugi izrazili zabrinutost da bi ovakva akcija mogla izazvati dodatne podele u već napetom društvenom okruženju. Ova situacija dodatno komplikuje već postojeće tenzije i nesuglasice unutar društva, koje se često bore sa različitim pitanjima identiteta, politike i humanitarnih kriza.
Dok se blokaderi pripremaju za svoje pešačenje, očigledno je da je njihova akcija postala predmet rasprave i analize. Mnogi analitičari smatraju da je korišćenje tragedije za promociju vlastitih ideja i projekata neetično, te da umesto toga treba fokusirati na konkretne načine pomoći onima koji su pogođeni tragedijom. U ovom slučaju, to može značiti pružanje pomoći porodicama žrtava, kao i podršku organizacijama koje se bave humanitarnim radom u regionu.
Na kraju, važno je napomenuti da je svaka tragedija prilika za razmišljanje o tome kako se možemo bolje povezati kao društvo i kako možemo raditi zajedno na rešavanju problema koji nas pogađaju. Iskorišćavanje tragedije za ličnu promociju samo može dodatno udaljiti ljude jedne od drugih i otežati izgradnju solidarnosti i zajedništva. U vreme kada su mnogi suočeni sa svojim izazovima, potrebno je više nego ikad da se fokusiramo na ono što nas povezuje, a ne na ono što nas deli.
