Sa velikom tugom u srcima, umetnička zajednica se oprašta od Mihaila Miše Vukobratovića, istaknutog filmskog i televizijskog reditelja, koji je preminuo u 73. godini života. Njegov odlazak usled povreda koje je zadobio tokom snimanja potresao je mnoge, ostavljajući dubok trag u svetu umetnosti. Vukobratović je bio poznat po svom radu na poznatim serijama, među kojima se izdvajaju „Bolji život“ i „Policajac s Petlovog brda“. Njegova sposobnost da priče oživljuje sa posebnim naglaskom na likove i njihove emocije ostvarila je njegov neizbrisiv pečat na srpskoj televiziji.
Osim što je bio reditelj, Vukobratović je dugi niz godina obavljao funkciju direktora Pozorišta na Terazijama, gde je takođe imao ključnu ulogu u promovisanju umetničkog izražavanja i razvoju pozorišnih ansambala. Izdvajali su se njegovi napori da unapredi produkciju i obogati repertoar, stvorivši tako cast i ekipu koja će ostati zapamćena u kulturnoj istoriji. Njegov doprinos nije bio samo tehničke prirode, već je uključivao i odgajanje mladih talenata, što će sigurno ostati kao deo njegovog nasleđa.
Kritičari i kolege su ga opisivali kao izuzetnog profesionalca, koji je sa strašću pristupao svakom projektu. Njegova posvećenost radu s ansamblima bila je primer mnogima, a mnoge glumice, kao što su Ljiljana Stjepanović i Svetlana Ceca Bojković, izdvajaju ga kao prijatelja i mentora. Svojom snagom karaktera i jedinstvenim pristupom permisivno je uticao na život svojih saradnika i junaka njenih priča. Njihovi izrazi saosećanja i poštovanja govore o dubini njegovog uticaja ne samo kao umetnika, već i kao osobe koja je verovala u snagu umetnosti da menja svet.
Mihailo Vukobratović ostavio je neizbrisiv trag u srcima i umovima mnogih, i njegova smrt se oseća kao ogroman gubitak za svu umetničku zajednicu. Planirano je da bude kremiran 10. septembra na Novom groblju, gde će prijatelji, porodica i kolege imati priliku da mu oda poslednju poštu. U ovom trenutku tugovanja, sećamo se njegovih dela i uticaja koje je imao na mnoge generacije. Njegov doprinos televiziji i pozorištu ostaviće snažnu i trajuću baštinu, a njegov duh će živeti kroz umetnost kojom se bavio. Uvek će biti prisuten u sećanju onih koji su imali privilegiju da ga poznaju, da rade s njim ili da uživaju u njegovim delima.
