Radomir Putnik, istaknuti pisac, dramaturg, teatrolog, pozorišni i književni kritičar, profesor, preminuo je 2. novembra u Beogradu nakon duže bolesti. Njegov odlazak ostavlja dubok trag u srpskoj kulturi i pozorišnoj umetnosti. Ovaj talentovani umetnik, poznat po svojoj erudiciji i posvećenosti, bio je autor mnogih dramskih dela i televizijskih serija, uključujući i popularnu seriju „Kraj dinastije Obrenović“.
Rođen 9. jula 1946. godine u Odžacima, Putnik je osnovnu školu i gimnaziju završio u Vršcu, a diplomirao je dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu 1972. godine. Njegova karijera započela je 1974. godine kada je počeo da radi na Televiziji Beograd, prvo kao honorarni dramaturg, a zatim kao urednik Dramske redakcije. U periodu od 1983. do 1993. godine bio je urednik Redakcije igranog programa, a od 1999. godine obavljao je funkciju glavnog i odgovornog urednika Umetničkog programa RTS-a.
Putnik je bio i direktor Drame Narodnog pozorišta od 1993. do 1997. godine, kao i pozorišni kritičar za „Politiku“. Njegov rad u pozorištu uključivao je pisanje, adaptaciju i kritiku, a bio je i profesor dramaturgije na filmskoj školi „Dunav filma“. Njegov doprinos pozorišnoj umetnosti prepoznat je kroz brojne nagrade, uključujući Sterijinu nagradu za životno delo 2023. godine.
Ministar kulture Nikola Selaković izrazio je saučešće povodom smrti Radomira Putnika, naglašavajući njegov neizbrisiv trag u srpskoj kulturi. Selaković je istakao Putnikovu posvećenost i znanje, kao i njegovu ulogu u razvoju nacionalnog teatra i kulturne misli u Srbiji. U Narodnom pozorištu su istakli da je Putnikova predanost umetnosti i razumevanje scenske istine doprinelo oblikovanju identiteta domaćeg teatra.
Radomir Putnik bio je poznat po svojoj sposobnosti da uoči i razume suštinske aspekte pozorišne umetnosti. Njegov stav o društvu bio je kritičan, često ukazujući na probleme i izazove sa kojima se suočavalo. U jednom intervjuu rekao je: „Naše društvo mi liči na vašarsku šatru iz koje dopiru buka, prostakluk i bahatost.“ Njegova promišljanja o moralnim vrednostima i etici često su se oslanjala na deset Božjih zapovesti, koje je smatrao temeljem ljudske kulture.
U svetlu svoje smrti, mnogi umetnici i kolege su izrazili tugu i zahvalnost za njegov doprinos umetnosti. Aleksandar Berček, poznati glumac i nekadašnji upravnik Narodnog pozorišta, rekao je: „Dragocen saradnik, dragocen umetnik i najbolji čovek kojeg sam sreo u životu… Bog da mu dušu prosti.“
Putnik je bio duboko posvećen ideji da umetnost treba da prevaziđe lična ograničenja i predrasude. Njegova uverenja o toleranciji i kooperativnosti vodila su ga kroz celoživotni rad. Pisao je i o izazovima sa kojima se pozorište suočavalo tokom teških vremena, naglašavajući važnost umetnosti kao sredstva za razumevanje i komunikaciju.
Kao istaknuti kritičar, Putnik je ostavio bogato nasleđe kroz svoje kritike i analize, koje su obuhvatale više od hiljadu i po pozorišnih i književnih dela. Njegove misli i uvidi u pozorišnu praksu daju vredne lekcije o umetnosti i životu. Njegova poslednja dela uključuju monografiju o Festivalu monodrame i pantomime, čime je ostavio pečat na ovu važnu umetničku formu.
Sahrana Radomira Putnika biće obavljena 9. novembra na Novom bežanijskom groblju. Ovaj izuzetan umetnik, koji je sa svojom erudicijom i dubokim razumevanjem pozorišta obeležio decenije, ostavlja za sobom bogato nasleđe koje će inspirisati buduće generacije umetnika i kritičara.
