Pomoćnik ministra za evropske integracije Branko Budimir izjavio je da je predloženi zakon rezultat sveobuhvatnog procesa koji je uključivao konsultacije unutar vlade, ali i sa organizacijama civilnog društva, Nacionalnim konventom, Stalnom konferencijom gradova i opština, kao i regionalnim razvojnim agencijama. Ovaj predlog zakona o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom usvojen je na sednici Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije, a predložila ga je Vlada Srbije.
Budimir je naglasio da je zakon prosleđen Evropskoj komisiji, koja je nakon analize iznela svoje stavove koji su uvaženi, te da ovaj akt reflektuje pravni okvir EU. On je pojasnio da će fondovi postati dostupni tek po pristupanju Srbije Evropskoj uniji, ali da je potrebno uspostaviti adekvatan sistem koji će biti prihvaćen od strane Komisije.
Iskustvo drugih država pokazuje da EK analizira sisteme pre nego što zatvori poglavlja, sagledavajući slabosti i tražeći usavršavanje sistema kako bi se obezbedilo nesmetano sprovođenje programa i zaštita finansijskih interesa EU. Budimir je podsetio da je poslednji pravni okvir u ovoj oblasti donet sredinom 2021. godine, a da se novi očekuje krajem 2027. ili početkom 2028. godine.
On je dodao da je dijalog sa EK bio usmeren na nivo detalja, a da je sugestija bila da se izbegne definisanje svih detalja u zakonu, već da se podzakonskim aktima regulišu odnosi između različitih tela. Ključni deo zakona definiše nadležnosti i ulogu upravljačkog, posredničkog i revizorskog organa, u skladu sa relevantnim uredbama EU.
S obzirom na to da se očekuje veći broj operativnih programa koji se finansiraju iz fondova EU, Budimir je naglasio potrebu za postojanjem koordinacionog organa kako bi se osigurala komplementarnost i izbeglo preklapanje. Zakon takođe predviđa deljeno upravljanje, što znači da deo poslova obavlja EK, a deo država članica, koja je odgovorna za sprovođenje procesa.
Tokom rasprave, poslanik Zeleno-levog fronta Robert Kozma izneo je tvrdnju da je zakon odavno pripremljen i da je mogao biti usvojen ranije, ali je vlast odlučila da ga „izvuče iz fioke“ nakon što je proces evropskih integracija zakočen usvajanjem pravosudnih zakona. Poslanica SNS Aleksandra Tomić je odgovorila da zakon nije ranije donet zbog važećeg zakona koji definiše kohezionu politiku za period 2021-2027.
Ona je dodala da EU zahteva od ministarstva da ne definiše sve detalje, jer se priprema novi finansijski okvir za period 2028-2034, za koji još uvek nema jasno definisanih detalja. U vezi sa kontrolom upravljanja sredstvima EU, poslanik Srbija Centra (SRCE) Slobodan Cvejić izrazio je zabrinutost zbog nedostatka predstavnika nevladinog sektora u kontrolnim telima i ranijih kršenja pravila u korišćenju sredstava. Tomić je odgovorila da će Evropska služba za suzbijanje prevara (OLAF) biti ključna u kontrolisanju sredstava.
Takođe je istakla da država ima najveći budžet za poljoprivredu, sa 118 milijardi dinara za subvencije, i da je teško ispuniti zahteve poljoprivrednika o zabrani uvoza. Budimir je ukazao na to da se predloženim zakonom usklađuje pravna regulativa sa regulativom EU, iako se slaže da ovaj zakon neće ubrzati evropske integracije.
Poslanica Dubravka Filipovski naglasila je da zakon priprema Srbiju za korišćenje evropskih fondova, dok opozicija, prema njenim rečima, traži da se ti fondovi uskrate građanima. Na kraju, rasprava o ovom zakonu ukazuje na složenost procesa evropskih integracija i potrebu za usklađivanjem sa standardima EU, dok se istovremeno suočava sa izazovima u domaćoj politici i različitim interesima.
