Skupštinski Odbor za pravosuđe, lokalnu samoupravu i državnu upravu nije prihvatio izveštaje Vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac o radu tužilaštava u Srbiji za period od 2020. do 2024. godine. Tokom sednice, svih 11 prisutnih članova odbora glasalo je za odbijanje izveštaja, dok Dolovac nije bila prisutna, već su je predstavljali troje njenih saradnika.
Predsednik odbora Uglješa Mrdić izjavio je da izveštaj ne ispunjava svrhu izveštavanja niti međunarodne standarde, posebno nakon ustavnih promena, te da se čini da ispunjava samo formu. On je naglasio da izveštaj nije dovoljno analitičan, transparentan i strateški planiran, kao što zahteva novi zakonodavni okvir i preporuke Evropske unije, a posebno u vezi sa metodologijama prikupljanja i obrade podataka.
Izveštaj je fokusiran na kvantitativne podatke o broju predmeta, ali nedostaju ključni kvalitativni pokazatelji, posebno u složenim predmetima poput korupcije i organizovanog kriminala. Mrdić je ukazao na to da su izostali podaci o razlozima za obustavu postupaka ili neuspešne optužnice, kao i analiza dugotrajnih istraga i troškova koje je Srbija morala platiti zbog neuspeha u tim postupcima.
Mrdić je posebno istakao da je Srbija zbog lošeg rada Javnog tužilaštva za organizovani kriminal bila primorana da isplati odštete od 152 miliona evra osobama koje su oslobođene. Detaljno je naveo iznose odšteta za različite slučajeve, uključujući „stečajnu mafiju“ (43 miliona evra), „đubretarsku mafiju“ (38 miliona evra), i „Luku Beograd“ (41 milion evra).
Ovaj nedostatak kvaliteta u izveštavanju otežava procenu profesionalnosti i zakonitosti rada tužilaštava, što uzrokuje gubitak poverenja građana u pravosudne institucije. Prema rečima Mrdića, izveštaj ne prikazuje ni dugoročne trendove, čime se ne može proceniti napredak nakon reformi iz 2022. godine i uticaj tih reformi na rad tužilaštava u 2023. i 2024. godini.
Takođe, izveštaj nije pružio analizu i trendove u prioritetnim oblastima kao što su korupcija, organizovani kriminal, privredni kriminal, kao ni podaci o toku istraga, dužini trajanja i broju optužnica po složenim predmetima. Ove oblasti su od posebnog značaja za EU integracije Srbije.
Mrdić je naglasio da ovakvo izveštavanje može rezultirati neispunjavanjem prioriteta Srbije i gubitkom sredstava iz EU fondova. Izveštaj takođe ne sadrži analizu pritužbi građana, što dodatno slabi poverenje u institucije. U njemu nedostaju i jasni ciljevi i indikatori učinka za 2025. godinu, a prisutna je i potpuna odsutnost samoprocene i analize učinka, što je snažan institucionalni problem.
Zorica Stojšić, tužilac iz Vrhovnog javnog tužilaštva, navela je na početku sednice da je Dolovac bila sprečena da prisustvuje zbog ranije zakazanih obaveza, dok je njen kolega Miljko Radisavljević izneo podatke o povećanju broja izrečenih kazni zatvora i smanjenju uslovnih osuda.
Poslanik i član Odbora za pravosuđe Života Starčević naglasio je da bi glasao za razrešenje Dolovac, zbog niza propusta u radu, posebno u vezi sa neujednačenom praksom javnih tužilaca. Drugi član Odbora, Dragan Nikolić, takođe je kritikovao njen nedolazak kao nepoštovanje prema zakonodavnoj vlasti.
Zagorka Dolovac je prvi put izabrana za Republičkog javnog tužioca 2010. godine. Ova situacija ukazuje na ozbiljne probleme u radu tužilaštava u Srbiji i potrebu za reformama i unapređenjem sistema pravde.
