Apostoli su učenici Isusa Hrista koje je On izabrao da objavljuju Blagu vest (Jevanđelje) i ustroje Crkvu. Njihov krug činilo je 12 apostola, čiji su poziv i put za Gospodom opisani u Jevanđeljima. Nakon izdaje Jude Iskariotskog, Matija je izabran da ga zameni, čime je broj apostola ponovo dostigao dvanaest (Dela apostolska 1:12-26). Apostol Pavle, koji je takođe bio među apostolima, zajedno s Petrom, često se naziva prvovrhovnim apostolom.
Novi Zavet spominje i širi krug Gospodnjih učenika, njih 70, čiju Crkva proslavlja 17. januara. Među njima su bili jevanđelisti Marko i Luka, što znači da su svi jevanđelisti – Matej, Marko, Luka i Jovan – ujedno bili apostoli.
Jedinstvenost apostola leži u njihovom pozivu. Za razliku od fariseja i književnika, apostoli su bili obični ljudi, često ribari, bez nekog posebnog obrazovanja ili bogatstva. Duh Sveti je izabrao upravo njih da budu Božji poslanici u osnivanju Crkve na zemlji. O važnosti ovog izbora svedoči i Hristova celonoćna molitva Ocu Nebeskom pre nego što je izabrao dvanaestoricu:
„U te dane iziđe On na goru da se pomoli i provede svu noć u molitvi Bogu. A kada nastade dan, dozva učenike Svoje i izabra od njih dvanaestoricu, koje i nazva apostolima“ (Lk 6:12-13).
Grčka reč ὁ ἀπόστολος (apostolos) znači „poslanik“ ili „vesnik“. Ova reč potiče od glagola ἀποστέλλω (apostello), što znači „slati“, dok latinska reč za misionara potiče od glagola mittere, sa istim značenjem. Apostoli nisu poslati da bi uživali čast i slavu, već su, ispunjeni Svetim Duhom, osnovali prve hrišćanske zajednice i činili čudesa, često trpeći progonstva i nepravde. Apostol Pavle opisuje svoja stradanja: „Ja… bio sam u trudovima… u ranama… u tamnicama i mnogo puta u smrtnoj opasnosti“ (2 Kor 11:23-27).
Kada su se suočili sa pretnjama, apostoli su nastavili s propovedanjem Hrista, čak i kada su bili uhvaćeni i prebijeni. U Delima apostolskim piše kako su otišli iz sinedriona radujući se što su se udostojili da podnesu sramotu zbog imena Gospoda Isusa Hrista (Dela apostolska 5:41).
Od dvanaestorice apostola, samo je Jovan Bogoslov umro prirodnom smrću. Petar, Andrej, Jakov Alfejev, Vartolomej, Filip, Juda i Matija pretrpeli su mučenja i bili su raspeti. Jakov Zevedejev je pogubljen odsecanjem glave, dok je Matej spaljen na lomači u Egiptu. Toma je u Indiji, tokom mučenja, proboden sa pet kopalja, a Simon Zilot je živ rastrgan testerom.
Ova sudbina apostola nije bila uzaludna; njihova posvećenost i hrabrost oblikovali su temelje hrišćanske vere. Učenje i dela apostola su postala inspiracija za generacije vernika. Mnogi su se pitali kako su apostoli mogli da izdrže takve patnje. Njihova snaga dolazila je iz vere i ubeđenja u misiju koju su primili od Hrista.
Apostoli su ostavili dubok trag u istoriji hrišćanstva. Njihova posvećenost, hrabrost i spremnost da pate zbog svoje vere postali su uzor mnogim generacijama. Oni su ne samo osnivači Crkve, već i simboli snage i vere, koji su pokazali da je ljubav prema Bogu jača od bilo kakvih ljudskih progonstava.
U svetlu njihovih žrtava, vernici su pozvani da razmišljaju o svojim sopstvenim životima i posvećenosti veri. Učenje apostola i njihova sposobnost da prebrode teške trenutke ostavljaju trajnu poruku o snazi vere i važnosti zajedništva u Hristu. S obzirom na sve to, apostoli ostaju ključna figura u razumevanju hrišćanske tradicije i njenog razvoja kroz vekove.
