U odnosu na period od pre deset godina, zasadi jagodastog voća na teritoriji Srbije su udvostručeni. Danas se jagodasto voće gaji na površini od 40.000 hektara, uz poboljšanje kvaliteta i kvantiteta proizvodnje. Pored standardnih voćnih kultura, kao što su maline i kupine, u poslednjih nekoliko godina zapažena je ekspanzija zasada borovnice, koja zauzima 3.000 hektara. Ovaj trend privlači sve više mladih poljoprivrednika koji se odlučuju na ulaganje u uzgoj borovnica, jer su otkupne cene visoke, a prinosi dobri i kvalitetni.
Mladen Šljivić, jedan od proizvođača borovnica, navodi da njegova porodica gaji četiri hektara ovog voća. Nakon pet godina od sadnje prvih stabljika, smatraju da je posao uspešno razrađen. Prinosi dostižu oko 3,5 kilograma po biljci, a potražnja nikada nije problem. Sve što uberu, prodaju. Šljivić dodaje da otkupne cene variraju, ali su uvek zadovoljavajuće. Startna cena borovnica bila je oko šest evra po kilogramu, dok se prosečna cena trenutno kreće oko pet evra po kilogramu. Iako zarade nisu milionske, višečlana porodica može solidno da živi od ovog posla.
Vetar u leđa proizvođačima jagodastog voća dolazi i od otvaranja novih tržišta i povećanog izvoza. Tokom 2020. godine, izvezeno je jagodastog voća u vrednosti od 338 miliona evra, što je povećanje od 19,4% u odnosu na prethodnu godinu. Maline čine 40% ukupnog izvoza voća iz Srbije, sa vrednošću izvoza od 260 miliona evra.
Na svetskom tržištu raste potražnja za jagodastim voćem, i Srbija mora da radi na povećanju konkurentnosti. To uključuje brendiranje proizvoda, uvođenje savremenih tehnologija gajenja voća, kao i mehanizovane berbe gde je to potrebno. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Velimir Stanojević, ističe važnost nastupanja pod brendom Srbija i ponude proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, poput Ariljske maline. Država će pružiti podsticaje proizvođačima za podizanje zasada sertifikovanim sadnim materijalom i jačanje skladišnih kapaciteta.
Da bi olakšala formiranje voćnjaka pod borovnicama, država takođe pomaže proizvođačima. Ministarstvo poljoprivrede je prošle godine dodelilo 200 miliona dinara za podsticaje podizanja zasada borovnice, što je bilo dovoljno za 150 hektara novih zasada. Proizvođači mogu koristiti sredstva iz nacionalnog budžeta, iz programa IPARD, kao i iz novog programa za konkurentnu poljoprivredu Svetske banke.
Povećanje površina pod jagodastim voćem odražava rastući interes za poljoprivredu u Srbiji, posebno među mladim ljudima koji prepoznaju potencijal ovog sektora. Ovaj trend može doprineti ne samo ekonomskom razvoju, već i očuvanju ruralnih područja. Ulaganja u savremene tehnologije i poboljšanje kvaliteta proizvoda omogućava proizvođačima da se takmiče na međunarodnom tržištu, a uz podršku države, očekuje se dalji rast ovog sektora.
U narednim godinama, očekuje se da će se nastaviti trend rasta zasada jagodastog voća, uz sve veću potražnju i mogućnosti za izvoz. Kvalitet i konkurentnost proizvoda biće ključni faktori u uspehu srpskih voćara na globalnom tržištu. Ulaganja u obuku i edukaciju proizvođača, kao i u infrastrukturu, dodatno će osnažiti sektor i omogućiti održiv razvoj poljoprivrede u Srbiji.
