Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će javni poziv za podsticaje po hektaru u iznosu od 18.000 dinara biti raspisan 2. marta. Ovaj korak je deo napora da se podrži poljoprivreda u Srbiji, a isplate će se vršiti odmah po dobijanju i obradi zahteva, bez čekanja na završetak javnog poziva.
Glamočić je istakao da je plan da se novac isplati do kraja marta, što će olakšati poljoprivrednicima da dobiju potrebna sredstva u pravom trenutku. Ipak, naglasio je da će poljoprivrednici morati da pravdaju troškove za koje su sredstva korišćena. Ukoliko neko ne bude mogao da opravda troškove, biće obavezan da vrati novac sa zateznom kamatom. Ova mera ima za cilj da obezbedi odgovorno korišćenje sredstava i podstakne poljoprivrednike na pravilno investiranje.
Na 27. sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije, koja se održala u Beogradu, Glamočić je razgovarao o problemima u mlekarstvu i stanju u govedarstvu. Ove teme su od suštinskog značaja za srpsku poljoprivredu, s obzirom na to da mlekarstvo i govedarstvo čine značajan deo agrarne proizvodnje u zemlji.
Ministar je takođe demantovao informacije koje su se pojavile u javnosti o smanjenju druge rate podsticaja pred jesenju setvu. On je naglasio da će druga rata biti najmanje na istom nivou kao prošle godine, čime želi da umiri poljoprivrednike i osigura im stabilnost u planiranju budućih aktivnosti. Ove informacije su važne jer poljoprivrednici često zavise od vladinih podsticaja kako bi obezbedili sredstva za rad.
Podsticaji za poljoprivredu su ključni za razvoj ovog sektora u Srbiji. Kako bi se obezbedila održivost i konkurentnost poljoprivredne proizvodnje, neophodno je da država redovno investira u poljoprivredu i pruži podršku lokalnim proizvođačima. Očekuje se da će najavljeni podsticaji doprineti povećanju proizvodnje i poboljšanju životnog standarda poljoprivrednika.
Osim finansijske pomoći, važno je i unaprediti infrastrukturu i tehnologiju u poljoprivredi. To podrazumeva modernizaciju poljoprivrednih mašina, kao i uvođenje novih tehnologija koje mogu povećati efikasnost i smanjiti troškove proizvodnje. Takođe, obrazovanje i obuka poljoprivrednika su od suštinskog značaja kako bi se povećala produktivnost i kvalitet proizvoda.
U poslednje vreme, srpska poljoprivreda se suočava sa raznim izazovima, uključujući klimatske promene, cena sirovina i tržišne turbulencije. Uprkos tim problemima, uz pravu podršku i strategije, postoji potencijal za rast i razvoj.
S obzirom na sve veći značaj održive poljoprivrede, važno je da se nastavi sa razvojem politika koje će podsticati ekološki prihvatljive prakse. Ove prakse ne samo da pomažu u očuvanju životne sredine, već takođe mogu otvoriti vrata za nove tržišne mogućnosti i poboljšati konkurentnost srpskih poljoprivrednih proizvoda na međunarodnom tržištu.
Na kraju, važno je napomenuti da je podrška poljoprivredi u Srbiji višeslojna i zahteva saradnju između vlade, poljoprivrednika i drugih aktera u sektoru. Samo zajedničkim radom mogu se postići održivi rezultati koji će osigurati bolju budućnost za sve koji se bave ovom važnom granom privrede.
