Čedomir Antić, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, nedavno je izneo snažne stavove o trenutnoj situaciji u obrazovnom sistemu Srbije, naglašavajući da se od 15. marta više ne „dinsta“ Aleksandar Vučić, već univerzitet kao institucija. Ova izjava je izazvala veliko interesovanje u javnosti, posebno u kontekstu sve većih protesta i kritika na račun vlasti.
U razgovoru koji je vođen na jednoj od televizija, Antić je istakao da se univerzitet suočava sa problemima koji su rezultat trenutnog političkog režima. „Od 15. marta oni više ne dinstaju režim, mi se dinstamo, Univerzitet se dinsta!“ rekao je on, implicirajući da je akademska zajednica pod pritiskom i da se suočava sa izazovima koji potiču iz političkih odluka i pritisaka.
Voditeljka emisije postavila je pitanje da li se radi o univerzitetu kao celini ili o ljudima koji su protiv blokada. Antić je odgovorio da se radi o ustanovi kao takvoj, naglašavajući da je on lično protiv blokada i da je spreman na dijalog. „Ja sam to javno rekao, ja sam uvek spreman i u emisiji da se nađem sa nekim od tih profesora, ali oni nešto ne dolaze,“ dodao je Antić. Ovim je ukazao na nedostatak otvorenosti za diskusiju unutar akademske zajednice, kao i na prepreke koje se postavljaju pred one koji žele da iznesu svoje stavove.
Profesor Antić je takođe ukazao na zabranu pristupa koju je doživeo na nekim medijima kao što su N1 i Nova S. Ova zabrana je dodatno pojačala njegovu kritiku na račun medijskog prostora u Srbiji, gde se često čini da postoji cenzura ili selektivno izveštavanje o važnim temama.
U ovom kontekstu, Antić se osvrnuo na širu sliku, ističući da je akademska zajednica ključna za razvoj društva i demokratizaciju. „Mi smo ti koji treba da postavljamo pitanja, da izazivamo vlasti i da tražimo odgovore na ključna pitanja koja se tiču našeg obrazovanja i budućnosti naše dece,“ rekao je. Njegova izjava podseća na važnost uloge univerziteta u oblikovanju javnog mnjenja i kritičkog mišljenja.
On je takođe naglasio da su protesti i okupljanja na univerzitetima način da se izrazi nezadovoljstvo i da se traži promena. „Univerzitet treba da bude mesto slobodne misli, a ne mesto u kojem se boje da govore,“ kazao je Antić, pozivajući kolege da se aktivno uključe u društvene promene.
Ove reči reflektuju šire nezadovoljstvo među studentima i profesorima, koji se suočavaju sa sve većim pritiscima od strane vlasti. Mnogi smatraju da je obrazovni sistem u Srbiji na rubu krize, sa nedostatkom resursa, lošim uslovima za rad i nedovoljnom podrškom od strane države.
Uprkos izazovima, Antić i drugi profesori nastavljaju da se bore za očuvanje akademskih sloboda i nezavisnosti. Njihova borba nije samo za sopstvene interese, već i za budućnost obrazovanja u Srbiji. U tom smislu, profesori pozivaju na akciju i mobilizaciju svih članova akademske zajednice kako bi se stvorila bolja i pravednija obrazovna klima.
U zaključku, Antićeve izjave su odjeknule u javnosti i podstakle razgovore o potrebi za reformama u obrazovnom sistemu i šire. Njegov poziv na dijalog i saradnju unutar akademske zajednice može poslužiti kao inspiracija za dalji aktivizam i borbu za prava i slobode u Srbiji. Sa ovim stavovima, Antić se svrstava među značajne glasove koji se protive trenutnom stanju stvari i traže promene koje će doneti bolju budućnost za sve.
