Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik Svetog sveštenomučenika Patrikija, episkopa bruski, koji je postradao za svoju veru tokom vladavine Julijana Odstupnika. Zajedno sa njim, stradala su i tri prezvitera: Akakije, Menander i Polien. Njihova mučenička smrt dogodila se u Brusi, na azijskoj teritoriji.
Prema crkvenim izvorima, carski namesnik Junije je poveo Svetog Patrikija i njegove saputnike do vrućih izvora i upitao ga: „Ko stvori ove lekovite vode, zar ne naši bogovi Eskulap i drugi, kojima se mi klanjamo?“ Sveti Patrikije je hrabro odgovorio: „Vaši su bogovi demoni, a ove vode, kao i sve ostalo, stvorio je Hristos Gospod i Bog naš.“ Ovaj odgovor je izazvao gnev namesnika, koji je zatim upitao Svetog Patrikija da li će ga njegov Hristos spasiti ako ga baci u vrelu vodu.
Sveti Patrikije je, u svom karakterističnom duhu vere, odgovorio: „Ako hoće, on me može sačuvati cela i nepovređena, premda bih ja želeo da se u toj vodi razrešim od ovog vremenskog života, da bih sa Hristom večno živeo; no neka bude na meni njegova sveta volja, bez koje ni vlas ne otpada sa glave čovekove!“ Ova njegova rečenica odražava duboku veru i predanost Bogu, što je dodatno razbesnelo namesnika.
Junije je naredio da Patrikija bace u vrelu vodu. Međutim, dok su vrele kaplje prskale po prisutnima i opekle mnoge, Sveti Patrikije je ostao nepovređen, kao da je stajao u hladnoj vodi, dok su mu na jeziku neprestano bile molitve. Ovaj čudo je izazvalo strah i sram kod namesnika, koji je, u besu, naredio da se Patrikiju i njegovim prezviterima odseku glave.
Sva četvorica mučenika su tada zajedno očitali molitvu i mirno stavili svoje glave na panj, čime su postigli mučeničku smrt. Sveti Patrikije, poznat po svojoj dubokoj veri, odmalena je živeo u postu, molitvi i dobrim delima, čime je pokazao svoju posvećenost Hristovim načelima.
Ovaj događaj ne samo da oslikava hrabrost i vernost Svetog Patrikija, već i snagu vere u Hrista, koja je prevazila sve prepreke i iskušenja. Na dan kada se obeležava njegov praznik, vernici se podsećaju na važnost postojanosti u veri i hrabrosti da se suprotstave izazovima koji dolaze iz spoljnog sveta.
Otac Milosav, u svojim propovedima, naglašava značaj vere i ljubavi prema bližnjima, ističući da se pravom verom daje obećanje da ćemo voleti nekoga do kraja života. On takođe naglašava da prava molitva ne teži ispunjenju ličnih želja, već da se u životima vernika ostvari Božija volja.
U savremenom svetu, kada se mnogi suočavaju sa izazovima vere, primer Svetog Patrikija ostaje značajan. Njegov život i mučenička smrt podsećaju vernike na važnost očuvanja vere i duhovnog integriteta, čak i u najtežim trenucima. Iako je bio oženjen, živeo je po rečima apostola: „Odsada i oni koji imaju žene da budu kao da ih nemaju,“ čime je pokazao da je duhovni život iznad materijalnog.
Sveti Patrikije ostaje simbol hrabrosti i vernosti, a njegovo nasleđe i dalje inspiriše mnoge da se bore za svoju veru i da nikada ne odustaju od onoga što smatraju ispravnim. U današnjem svetu, kada je vera često stavljena na test, njegov primer može biti svetionik za mnoge koji traže snagu i utehu u Hristu. Praznik Svetog sveštenomučenika Patrikija se tako ne obeležava samo kao podsećanje na njegovu patnju, već kao poziv svima da žive u skladu sa Hristovim učenjima.
