Volela bih da ovaj cvet položite u kamp SAJ-a u Batajnici, odakle su 2001. ekshumirana tela 75 albanske dece od preko 700 tela nađenih u 8 masovnih grobnica – sramno je poročila Kandićeva. Ove reči izgovorila je istaknuta aktivistkinja za ljudska prava, koja se zalaže za pravdu i istinu o žrtvama ratova na Balkanu. Njena izjava dolazi u trenutku kada se ponovo otvaraju pitanja o ratnim zločinima i odgovornosti za njih, posebno u vezi sa dešavanjima tokom ratova devedesetih godina.
Ekshumacije u Batajnici, koje su se dogodile pre više od dve decenije, postale su simbol stradanja i bola mnogih porodica koje su izgubile svoje najmilije. Ovaj događaj je bio deo šireg procesa traženja istine o sudbinama nestalih osoba tokom rata, a Kandićeva je naglasila koliko je važno da se ne zaboravi na ove tragične događaje. Ona je apelovala na društvo da se suoči sa prošlošću i da ne dozvoli da zaborav proguta istinu o onome što se desilo.
U poslednje vreme, sve više se govori o potrebi za pomirenjem i razumevanjem među različitim etničkim grupama na Balkanu. Mnoge organizacije i pojedinci rade na inicijativama koje imaju za cilj da doprinesu procesu pomirenja i izgradnji poverenja. Kandićeva je ukazala na važnost edukacije i dijaloga kao ključnih faktora za prevazilaženje predrasuda i mržnje koje su se razvile tokom ratova.
Ona je takođe istakla ulogu mladih ljudi u ovom procesu, naglašavajući kako je važno da nova generacija razume istoriju svojih naroda, ali i da se uči o vrednostima koje promovišu mir i toleranciju. Organizovanje obrazovnih programa i radionica može pomoći u razbijanju stereotipa i podsticanju međusobnog poštovanja među mladima.
Kandićeva se osvrnula i na značaj održavanja sećanja na žrtve, naglašavajući da je to ne samo moralna obaveza, već i način da se obezbedi pravda. U tom kontekstu, ona je pozvala vlasti da preduzmu konkretne korake kako bi se osiguralo da se ovakvi zločini nikada više ne ponove. To uključuje i efikasno procesuiranje ratnih zločinaca, kao i pružanje podrške porodicama žrtava.
U poslednje vreme, međunarodna zajednica je takođe pokazala veće interesovanje za pitanje pravde za žrtve ratnih zločina na Balkanu. Različite organizacije rade na dokumentovanju zločina i pružanju podrške preživelima, ali je još uvek potrebno mnogo više truda kako bi se obezbedila pravda za sve žrtve.
Kandićeva je na kraju poručila da je važno da se svi zajedno angažujemo na izgradnji društva koje će biti zasnovano na ljudskim pravima i pravdi. Ona je istakla da je svaka osoba odgovorna za svoj deo u ovom procesu i da je samo zajedničkim naporima moguće postići istinsko pomirenje i izgradnju budućnosti bez mržnje.
U društvu u kojem se često zaboravlja na prošlost, ovakve inicijative su od suštinske važnosti. Kandićeva i njeni saradnici nastavljaju da se bore za istinu i pravdu, inspirišući mnoge da se uključe u proces pomirenja i izgradnje boljeg društva za sve. Samo kroz poštovanje žrtava i priznavanje njihovih sudbina, možemo se nadati da ćemo izgraditi budućnost u kojoj će mir i tolerancija biti na prvom mestu.
