Ove godine, klimatski uslovi su ozbiljno ugrozili proizvodnju kukuruza u Srbiji. Ekstremne vremenske prilike dovode do drastičnog smanjenja prinosa, a stručnjaci upozoravaju da će prosečni prinos po hektaru biti ispod tri tone. U mnogim područjima, biljke su ostale male i nerazvijene, bez klipa i metlice.
Dr Goran Bekavac, naučni savetnik za genetiku i oplemenjivanje biljaka u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, ističe da su poslednjih pet godina bili izuzetno teški za uzgajanje kukuruza. Sušna leta 2021. i 2022. godine, praćena veoma toplim vremenskim uslovima, zamenjena su 2023. godine koja je bila topla, ali sa više padavina. Međutim, našu zemlju su pogodile superćelijske oluje, koje su izazvale velike štete u poljoprivredi.
U junu 2023. godine, na osam lokaliteta u Srbiji nije zabeležena ni kap kiše. Ovo je dovelo do ozbiljnih problema za proizvođače kukuruza, s obzirom na to da je tokom juna potrebno oko 90 litara padavina po metru kvadratnom. Nedostatak vlage i visoke temperature negativno su uticale na ključne faze rasta kukuruza, ostavljajući mnoge biljke niskima i jalovim.
Na nekim parcelama, ratari su već u julu odlučili da unište useve jer su bile presuhe i bez formiranog klipa. Očekuje se da će prinosi biti izuzetno niski, a stručnjaci upozoravaju na moguće visoke koncentracije mikotoksina, posebno aflatoksina, u zrnu kukuruza.
U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, prepoznali su značaj razvijanja sorti i hibrida koji su tolerantniji na klimatske promene. Akreditovan je Centar za inovacije u oplemenjivanju biljaka tolerantnih na klimatske promene, koji se bavi razvojem hibrida koji mogu bolje izdržati sušu i ekstremne temperature. Bekavac naglašava da nijedan hibrid ne može opstati bez vode, ali postoji mogućnost razvoja onih koji racionalnije koriste vodu.
Kratkoročna rešenja u poljoprivredi nisu dovoljna, i potrebno je planirati kako bi se ublažili efekti klimatskih promena. Bekavac ističe da su ključne mere adaptacije prilagođavanje tehnologije proizvodnje i gajenje hibrida koji su otporniji na klimatske promene. Nažalost, izgleda da nismo naučili iz prethodnih teških godina, i dalje se oslanjamo na stare navike umesto da prihvatimo nove tehnologije.
Pitanje navodnjavanja takođe dolazi u prvi plan, s obzirom na to da bi ozbiljno navodnjavanje zahtevalo infrastrukturu, opremu i kvalitetnu vodu, što dodatno poskupljuje proizvodnju. Ukoliko se odlučimo na navodnjavanje, moramo biti svesni da to može promeniti pedogenetske procese u zemljištu i uticati na kvalitet organske materije.
Spaljivanje žetvenih ostataka, umesto da se koristi za obogaćivanje zemljišta, dovodi do smanjenja organske materije i narušavanja strukture tla. Ove prakse su štetne i poljoprivredne, ekološke i bezbednosne posledice su višestruke.
U zaključku, prinosi ratarskih kultura će uvek zavisiti od vremenskih prilika, a naša dužnost je da preduzmemo odgovarajuće mere kako bismo ublažili ekstremne vremenske uslove i obezbedili stabilnost proizvodnje. Adaptacija i upotreba inovacija su ključni za budućnost poljoprivrede u Srbiji.
