U vremenu kada se tržište rada menja brže nego ikada, sve je više građana koji razmišljaju o novom početku, bilo da su bez posla, žele sigurnije zaposlenje ili planiraju potpunu promenu profesije. Kroz programe Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), oni mogu da steknu nove kompetencije i promene zanimanje.
Kao što ističu u NSZ, klasična prekvalifikacija i dokvalifikacija odvijaju se u okviru formalnog obrazovnog sistema, najčešće u srednjim školama. S druge strane, obuke za tržište rada, koje organizuje ova služba, osmišljene su kao kraći i praktično usmereni programi. Njihov cilj nije nužno sticanje nove diplome, već konkretnih znanja i veština koje poslodavci traže. Ipak, pojedini programi, ukoliko traju 960 časova i završavaju se polaganjem ispita, mogu dovesti i do sticanja kvalifikacije u skladu sa Zakonom o Nacionalnom okviru kvalifikacija. Tokom prošle godine, Filijala za grad Beograd realizovala je više različitih obuka.
U NSZ navode da su među najzastupljenijim programima bili oni za elektroinstalatere, viljuškariste, rukovaoce građevinskim mašinama, kuvare i frizere, ali i onlajn obuka za JavaScript programiranje. U ove programe bilo je uključeno 64 nezaposlenih lica, a najveće interesovanje zabeleženo je upravo za IT sektor. Ipak, stabilnu potražnju pokazala su i zanatska zanimanja, što potvrđuje da tržište rada podjednako traži i digitalne i praktične veštine.
Žene su se najčešće opredeljivale za obuke za kuvare, frizere i JavaScript programiranje, dok su se muškarci u najvećem broju prijavljivali za tehničke i građevinske poslove. Posebni programi organizovani su i za osobe sa invaliditetom, koji su uključivali osnovnu informatičku obuku, veb-dizajn, kao i kurseve nemačkog i engleskog jezika, u koje je uključeno 28 polaznika.
Ovi programi su namenjeni pre svega osobama koje se nalaze na evidenciji nezaposlenih, a poseban fokus stavljen je na teže zapošljive kategorije – dugoročno nezaposlene, osobe bez završene srednje škole, mlade, žene i osobe sa invaliditetom. Svaki kandidat, u saradnji sa savetnikom za zapošljavanje, pravi individualni plan zapošljavanja u kojem se definišu najprimerenije mere i obuke.
Vrste obuka koje će biti organizovane određuju se na osnovu analiza potreba lokalnih tržišta rada, zahteva poslodavaca, saradnje sa privrednim komorama i drugim partnerima, ali i strukture nezaposlenih lica. Time se nastoji da ponuda prati realne potrebe privrede, a ne samo interesovanja polaznika. U NSZ ističu da se u prvom kvartalu 2026. godine očekuje formiranje novog Kataloga obuka za tržište rada. Iako još nije poznato koje će se konkretne obuke naći na spisku, prioritet će imati oblasti u kojima postoji realna i prognozirana potreba za radnom snagom.
Kao deo svojih aktivnosti, NSZ nastoji da poboljša pristup obukama i obrazovnim programima, kako bi svi građani imali jednake šanse za sticanje novih veština i znanja koja su potrebna na tržištu rada. U tom smislu, saradnja sa lokalnim zajednicama i privrednim subjektima ima ključnu ulogu. Programi obuke su prilagođeni potrebama tržišta, čime se omogućava lakša integracija nezaposlenih osoba u radnu snagu.
Takođe, NSZ podstiče i preduzetništvo među nezaposlenim licima, nudeći im različite obuke i podršku u razvoju poslovnih ideja. Ove mere imaju za cilj da pomognu ljudima da postanu samostalni i da doprinesu razvoju lokalne ekonomije. U svetlu svih ovih aktivnosti, NSZ nastavlja da se bori protiv nezaposlenosti i pruža mogućnosti za bolju budućnost svim građanima Srbije.
