Među 50 najtraženijih begunaca, na spisku koji je objavio Evropol, nalaze se i dve osobe iz Crne Gore – Radoje Zvicer, navodni vođa kavačkog klana, i Nikola Stanković. Ove informacije su izazvale veliku pažnju javnosti, s obzirom na ozbiljnost optužbi koje se odnose na obojicu.
Radoje Zvicer, rođen 20. decembra 1982. godine u Kotoru, koristi lažna imena kao što su Josip Babić, Dragan Gojković, David Grepo i Ferenc Karoli. Evropol je objavio tri fotografije ovog begunaca i naglasio da za njim traga ne samo crnogorska, već i austrijska policija. Zvicer se sumnjiči da je, kao vođa kriminalne organizacije, prokrijumčario 83 kilograma kokaina u Austriju. Zvicer je takođe na listi najtraženijih begunaca u Austriji, gde je Generalni sekretarijat Interpola u Lionu objavio međunarodnu poternicu za njim. Prema saznanjima, koristi čak 14 lažnih identiteta, a austrijska policija ga smatra opasnom osobom, sumnjajući da je naoružan.
Uz Radoja Zvicera, na spisku se nalazi i Nikola Stanković, za kojeg se tvrdi da je igrao ključnu ulogu u međunarodnoj kriminalnoj organizaciji za trgovinu drogom između 2018. i 2025. godine. Njegov glavni zadatak bio je nabavka droge i transport do Mađarske. Kako navode izvori, ova organizacija je prokrijumčarila najmanje 4.822 kilograma marihuane, 114 kilograma kokaina, kao i druge vrste droga poput amfetaminskog ulja i ketamina. Osim toga, Stankoviću se stavlja na teret i organizacija ubistva mađarskog državljanina 20. septembra 2018. godine.
Evropol je apelovao na javnost da pomogne u lociranju ovih begunaca putem društvenih mreža. U cilju prikupljanja informacija, ponuđene su novčane nagrade za pomoć u hapšenju nekih od najtraženijih osoba. Tako je za informacije koje bi dovele do hapšenja Rusa Aleksandra Elberga ponuđeno 1.500 evra, dok je za informacije o Emil Ganj iz Rumunije ponuđeno 5.000 evra. Najveća nagrada, od 200.000 evra, ponuđena je za informacije o Holanđaninu Josu Lejdekersu, koji se smatra jednim od ključnih igrača u međunarodnoj trgovini kokainom.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su lažna imena i identiteti postali uobičajena praksa među kriminalcima kako bi izbegli hapšenje i pravdu. Ove informacije ukazuju na ozbiljnost situacije i način na koji kriminalne organizacije funkcionišu na međunarodnom nivou, koristeći različite metode kako bi prikrile svoje aktivnosti i identitete.
U zaključku, Radoje Zvicer i Nikola Stanković predstavljaju samo deo šireg problema organizovanog kriminala u regionu i Evropi. Njihovo hapšenje bi moglo biti ključno za razbijanje mreža koje se bave švercom narkotika i drugim zločinima. U tom smislu, saradnja između različitih policijskih agencija i međunarodnih organizacija, kao što je Evropol, postaje sve važnija u borbi protiv ovih ozbiljnih prekršaja. Građani su pozvani da budu oprezni i da prijave sve informacije koje bi mogle pomoći u lociranju ovih begunaca, čime bi doprineli sigurnosti svojih zajednica.
