U Narodnoj Skupštini Srbije, obeležena je godišnjica smrti general-potpukovnika Obrada Stevanovića, komandanta Posebnih jedinica policije (PJP). Tom prilikom dodeljena su priznanja za životno delo „Statua komandanta PJP“ i „Statua Vojvode Vuka“, kao i visoka priznanja Udruženja za životno delo. Ova svečanost je okupila mnoge predstavnike države, vojske i veterana, a ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić otvorio je izložbu fotografija posvećenu Stevanoviću i njegovim saradnicima.
Dačić je primio priznanje za svoj doprinos u stvaranju i jačanju PJP, kao i za razvoj Udruženja veterana PJP. Na svečanosti je istakao ponos zbog primljenog priznanja, ali i odgovornost da se čuva sećanje na one koji su gradili ovu službu. Naglasio je značaj tradicije i istorije Srbije, ističući da su pripadnici PJP kroz vekove pokazali spremnost na žrtvu za svoj narod.
Ministar je podsetio da je zgrada Skupštine Srbije izgrađena u vreme dinastije Karađorđevića, kada su Srbi oslobađali narode u bivšoj Jugoslaviji. On je ukazao na zablude koje su se pojavile, govoreći o tome kako su se nekada Srbi borili za slobodu drugih, dok je danas situacija drugačija. Dačić je apelovao na poštovanje srpske istorije i tradicije kako bi se izbegle buduće zablude.
U svom obraćanju, potpredsednik Narodne skupštine Jovan Janjić ukazao je na značaj sećanja na borce koji su se žrtvovali za Srbiju. On je istakao da je važno kultivisati kulturu sećanja kroz ovakve događaje, naglašavajući zajedništvo među ljudima koji dele slična osećanja i iskustva iz ratova devedesetih.
Predsednik Udruženja veterana PJP, Saša Pantelić, takođe je naglasio potrebu da se ne zaborave oni koji su bili uz Srbiju u teškim vremenima. Na svečanosti su se obratili i bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković, kao i vojni episkop Dositej.
Episkop Dositej je istakao ulogu crkve u očuvanju državnosti i identiteta Srbije, govoreći o važnosti mudrosti u izazovima koji dolaze. On je apelovao na narod da se seća svojih junaka i da čuva svoj identitet.
Diković je, sa druge strane, ukazao na značaj poštovanja boraca i njihove uloge u oblikovanju budućnosti Srbije. On je naglasio da postoji više od 200.000 registrovanih boraca, ali da se mora nastaviti s radom na očuvanju tradicije i sećanja.
Na kraju svečanosti, Diković je postavio pitanje o tome zašto je potrebno da neko umre da bi se o njemu pričalo ono što zaslužuje. Ova misao je naglasila važnost sećanja na život i delo Obrada Stevanovića, koji je imao ključnu ulogu tokom ratova u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, kao i na Kosovu i Metohiji.
Obrad Stevanović je bio jedan od potpisnika vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu, čime je okončana NATO agresija na SR Jugoslaviju. Njegovo nasleđe nastavlja da inspiriše i okuplja ljude oko ideje o važnosti borbe za slobodu i očuvanje nacionalnog identiteta. Ova svečanost je pružila priliku da se odaju počasti ne samo Stevanoviću, već i svim onima koji su dali svoj doprinos u odbrani Srbije i njenog naroda.
