Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju praznik Svetog velikomučenika Pantelejmona, poznatog u našem narodu kao Sveti Pantelija. Ovaj značajan dan obeležava se svake godine 27. jula po starom, odnosno 9. avgusta po novom kalendaru. Sveti Pantelija je rodom iz Nikomidije, današnjeg grada Izmit u Turskoj, gde je rođen od oca bogatog neznabošca Evstorgija i majke hrišćanke Evule. Njegovo ime, Panteleon, u prevodu znači „lav u svemu“, dok je kasnije promenjeno u Pantelejmon, što ima suprotno značenje.
Kao mladić, Sveti Pantelija je prvo pohađao gramatičku školu, gde su se izučavale svetovne nauke, a zatim je prešao na lekarske nauke, učeći od poznatog lekara Efrosina. Postao je njegov pomoćnik i pratio ga je na svim njegovim putovanjima. Njegovo preobraćenje u hrišćanstvo dogodilo se zahvaljujući starcu Ermolaju, progonjenom hrišćaninu, koji ga je uveo u veru. Pantelija je postao veliki hrišćanin i trudio se da pomaže ljudima, posebno kroz svoje lekarske veštine.
Jedan od najznačajnijih trenutaka u njegovom životu bio je kada je izlečio slepog čoveka, za kojeg su drugi lekari već odustali. Koristeći ime Hristovo, on ga je oslobodio slepila, što je izazvalo gnev kod drugih lekara koji su ga prijavili caru Maksimijanu. Tokom suđenja, Pantelija se otvoreno izjasnio kao hrišćanin i ponovo je izlečio oduzetog čoveka pred mnogima. Car Maksimilian ga je podvrgao mučenju, ali mu je Gospod više puta pružao pomoć i isceljenje. Na kraju, na gubilištu, Pantelija se pomolio, a dželat je pokušao da ga pogubi, ali je mač udario i polomio se pre nego što je mogao da ga povredi. Nakon što je završio molitvu, sam je zatražio da ga poseku. Prema istorijskim izvorima, postradao je 304. godine.
Sveti Pantelejmon, poznat kao Pantelija, smatra se zaštitnikom medicine i farmacije, a njegov kult je veoma razvijen među Srbima. Mnoge porodice u Srbiji slave ovaj praznik kao svoju krsnu slavu, izražavajući time poštovanje prema ovom svetitelju.
Danas, vernici okupljaju u crkvama kako bi odali počast Svetom Pantelejmonu, moleći se za zdravlje i isceljenje. Uobičajene molitve uključuju i onu koja se odnosi na njegovu blagodet, tražeći zaštitu od bolesti i opasnosti. Tradicionalna molitva koja se izgovara u ovom prilikom glasi: „Izabrani stradalče Hristov i lekaru blagodatni, ti zabadava daješ iscelenje bolnima, i mi pesmama slavimo tebe, zaštitnika našeg. A ti, pošto imaš slobodu pred Gospodom, oslobodi od svih opasnosti i bolesti nas koji ti s ljubavlju kličemo: Raduj se, velikomučeniče i iscelitelju Pantelejmone!“
Ovaj praznik nije samo verski događaj, već i kulturni, koji okuplja porodice i zajednice. U mnogim domaćinstvima pripremaju se specijalni obroci, a običaji i tradicije se prenose s generacije na generaciju. Verovanje u Svetog Pantelejmonu kao zaštitnika zdravlja i iscelitelja duboko je ukorenjeno u srpskom narodu, a mnogi vernici često iznose svoje lične molitve i zahteve za zdravlje i blagostanje.
U ovom kontekstu, Dan Svetog Pantelejmonu nosi sa sobom ne samo duhovnu dimenziju, već i simboliku zajedništva, ljubavi i nade. U vremenu kada se suočavamo sa raznim izazovima, verovanje u svetitelja može biti izvor snage i utehe za mnoge. U svetlu ovog praznika, svi vernici se podsećaju na važnost vere, solidarnosti i pomoći drugima, što je suština hrišćanskog učenja.
Sveti Pantelija ostaje svetionik nade i isceljenja, a njegovo nasleđe živi kroz veru i tradicije srpskog naroda.
