„Figarova ženidba“ (Le nozze di Figaro) je opera koja se smatra jednim od najznačajnijih dela Volfganga Amadeusa Mocarta. Ova popularna komična opera biće izvedena treći put na sceni „Jovan Đorđević“ Srpskog narodnog pozorišta u maju, pod dirigentskom palicom Aleksandra Kojića i u režiji Aleksandra Nikolića. Reditelj ističe magičnost ovog dela koje se svake sezone izvodi u operskim kućama širom sveta, naglašavajući da iza komične igre leže suštinska pitanja moći i ljudske prirode. Predstava je lekcija o terapeutskoj snazi dobrote i podsećanje na pravdu kao pobedu ljudskosti.
„Figarova ženidba“ je premijerno izvedena 1786. godine u Beču, a libreto je napisao Lorenco da Ponte prema pozorišnom komadu Pjera-Ogistena Karona de Bomaršea. U vreme pre Francuske revolucije, ovo delo je bilo popularno zbog svojih tema socijalne pravde i jednakosti, a priča o slugi koji nadmudruje svog gospodara bila je revolucionarna. Opera se u istoriji muzike smatra idealnim tipom komične opere i inspirisala je mnoge kasnije kompozitore, kao što su Rosini i Doniceti.
Likovi Figara i grofa Almavive, koji su prisutni u sve tri drame, simbolizuju promene društvenih stavova pred, tokom i posle Francuske revolucije. Nataša Tasić Knežević, sopran koji igra Marčelinu, objašnjava kako je kralj Luj XVI zabranio izvođenje drame zbog satiričnih prikaza vlasti. Kraljica Marija Antoaneta je pokušavala da zaštiti delo, ali je kralj na kraju popustio i dozvolio izvođenje, što je dovelo do velike popularnosti opere, čak i među aristokratijom.
U produkciji „Figarove ženidbe“ učestvuju talentovani umetnici, uključujući scenografkinju Miljenu Vučković, kostimografkinju Senku Ranosavljević, koreografkinju Andreju Kulešević, kao i dirigentkinju Vesnu Kesić Krsmanović koja priprema hor. Solisti, hor, orkestar i balet Srpskog narodnog pozorišta zajednički doprinose ovoj predstavi.
Nataša Tasić Knežević pominje i kako je Marija Antoaneta lično tumačila ulogu Suzane u „Figarovoj ženidbi“ u svom privatnom pozorištu. Ova kraljica je bila poznata kao mecena umetnosti, a njena podrška ovom delu ukazuje na Mocartovu sposobnost da spoji različite umetničke forme i prikaže ljudsku prirodu u njenoj kompleksnosti. Mocart je bio genije koji je privlačio i obične ljude i članove aristokratije, a njegovo delo je opstalo kroz vekove.
Rolu Suzane, koju je nekada igrala Marija Antoaneta, danas peva sopran Mina Gligorić. Ova uloga je za Minu posebno značajna, jer je prati od 2016. godine na predlog tadašnje profesorke, a sada direktorke opere, Dragane Radaković. Mina ističe da je trenutno u idealnom trenutku vokalne i životne zrelosti da izvede ovu kompleksnu ulogu, koja zahteva veštinu transformacije na sceni. Suzana je snažna i odlučna žena, a njena ljubav prema Figaru je iskrena i duboka, što se posebno može čuti u njenoj ariji „Deh vieni, non tardar“.
U režiji Aleksandra Nikolića, radnja opere smeštena je u Sevilju pedesetih godina, što dodatno naglašava kontekst oslobađanja žena i borbu za prava. Mina naglašava da je Suzana lik koji je stalno prisutan na sceni, a njena dinamika s Figarom se razvija tokom predstave. Ono što je posebno važno je da se kroz muziku i tekst prenosi snažna emocionalna poruka.
„Figarova ženidba“ ne samo da zabavlja publiku, već i postavlja važna pitanja o društvenim normama i ljudskim odnosima. Ova opera ostaje relevantna i danas, podsećajući nas na vrednosti pravde, ljubavi i ljudskosti. S obzirom na sve ove aspekte, ne čudi što je „Figarova ženidba“ jedno od najizvođenijih dela u operskoj literaturi i što će se i ovoga puta operska kuća Srpskog narodnog pozorišta potruditi da publiku oduševi ovom nezaboravnom predstavom.
