U DRAMI koja je privukla pažnju svetske javnosti, američki predsednik Donald Tramp juče je na društvenim mrežama objavio da su Indija i Pakistan, nakon četiri dana žestokih sukoba duž granice, pristali na „potpuni i trenutni prekid vatre“. Iza kulisa, ključnu ulogu odigrale su američke diplomate, tajni kanali komunikacije i regionalni posrednici koji su pomogli da se spreči da situacija između dve nuklearno naoružane zemlje preraste u otvoreni rat, piše Bi-Bi-Si. Ipak, samo nekoliko sati nakon objave dogovora, obe strane su se ponovo međusobno optuživale za nova kršenja, pokazujući koliko je primirje zapravo nestabilno.
Indija je optužila Pakistan za „višestruka kršenja“, dok je Islamabad tvrdio da ostaje posvećen prekidu vatre i da njihove snage „pokazuju odgovornost i uzdržanost“. Ovo nije prvi put da Vašington posreduje u tenzijama između Indije i Pakistana. Bivši američki državni sekretar Majk Pompeo u svojim memoarima tvrdi da je 2019. bio probuđen radi hitnog razgovora sa indijskim zvaničnikom zbog sumnje da Pakistan priprema nuklearno oružje. Iako je bivši indijski ambasador u Pakistanu Ajaj Bisarija ocenio da je Pompeo verovatno preuveličao ulogu SAD, i ovoga puta mnogi veruju da je Vašington imao ključni diplomatski uticaj.
U početku se činilo da SAD neće direktno intervenisati. Potpredsednik Džej Di Vans je izjavio da se Vašington neće mešati u sukob koji „nije njihova stvar“. Tramp je, s druge strane, bio nešto optimističniji: „Poznajem vođe obe zemlje i želim da nađu rešenje… Nadam se da će sada stati.“ Kada je situacija dostigla tačku usijanja, SAD su se ipak uključile. Prema navodima iz Carnegie fondacije, ključni trenutak bila je intervencija državnog sekretara Marka Rubija. Analitičar Ešli Dž. Telis izjavio je da su SAD bile presudne i da bez Rubijevih napora ne bi došlo do ovog ishoda.
Primirje je postignuto zahvaljujući tri paralelna diplomatska kanala: američko-britanskom pritisku, posredovanju Saudijske Arabije i direktnoj komunikaciji između indijskih i pakistanskih savetnika za nacionalnu bezbednost. Iako je dogovor o prekidu vatre dobio međunarodnu podršku, ostaje pitanje koliko će potrajati. Pojedini indijski mediji tvrde da je dogovor sklopljen direktno između visokih vojnih zvaničnika, bez posredovanja SAD. Analitičar Majkl Kugelman ocenjuje da je ovo veoma krhko primirje, dogovoreno u žurbi, u trenutku ekstremnih tenzija, i veruje da nedostaju čvrste garancije i mehanizmi kontrole.
Pre Trampove objave, sukob je pretio eskalacijom u rat. Nakon što je 26 turista ubijeno u napadu militanata u indijskom delu Kašmira, indijska vojska izvela je vazdušne udare na teritoriju Pakistana. Usledili su dani vazdušnih borbi, artiljerijskih napada i optužbi za raketne napade na vojne baze. Tanvi Madan iz instituta Brookings navodi da je jedan od ključnih momenata bio telefonski poziv državnog sekretara Rubija pakistanskom vojnom komandantu 9. maja.
Prema rečima pakistanskog ministra spoljnih poslova Išaka Dara, u diplomatski proces bilo je uključeno čak „tridesetak zemalja“, uključujući Tursku, Saudijsku Arabiju i SAD. Ovi međunarodni napori ukazuju na ozbiljnost situacije i potrebu za smirivanjem tenzija u regionu. Iako su pregovori doveli do prekida vatre, postavlja se pitanje koliko će dugo trajati ovaj dogovor i da li će obe strane biti spremne da ga poštuju, posebno u svetlu prethodnih sukoba i međusobnih optužbi.
U ovom trenutku, svet pažljivo prati razvoj situacije, jer bi bilo kakva eskalacija sukoba između Indije i Pakistana mogla imati dalekosežne posledice ne samo za region, već i za globalnu bezbednost. S obzirom na to da su obe zemlje nuklearno naoružane, međunarodna zajednica ima poseban interes u održavanju stabilnosti i smirivanju tenzija, kako bi se sprečili potencijalno katastrofalni ishodi.
