Predstavnici stranaka vlasti i opozicije u Srbiji različito ocenjuju francusko-nemački predlog za postepeno pristupanje zemalja kandidata Evropskoj uniji. Ovaj non-pejper, koji su predstavili Francuska i Nemačka pre samita održanog u Tivtu, sugeriše da bi zemlje Zapadnog Balkana, kandidati za članstvo u EU, kao i Moldavija, trebale biti više uključene u rad institucija EU pre nego što postanu punopravne članice.
Danijela Nestorović iz Ekološkog ustanka smatra da ovaj model više predstavlja „čekaonicu“ nego brzu traku ka članstvu u EU. Ona je naglasila da Srbija već više od decenije ispunjava iste zahteve iz Brisela, ali bez vidljivog napretka. „Ne izgleda mi kao neka brža traka za pristup Evropskoj uniji“, istakla je Nestorovićeva.
Duško Lopandić iz stranke Srbija centar ocenjivaće predlog kao privremeno rešenje, ukazujući da je to tek predlog za diskusiju koji još nije ušao u formalnu proceduru. „Ovo je važan predlog jer dolazi od dve najznačajnije članice Unije“, dodao je Lopandić. Prema njegovim rečima, Srbija je u klasičnom procesu proširenja „zaglavljena“ već više od pet godina, dok nove ideje vide kao privremeno rešenje.
Snežana Paunović iz Socijalističke partije Srbije smatra da ovaj predlog nije presudan za evropski put Srbije, ali ga vidi kao signal dobre volje Brisela. Ona je primetila da je reč o pokušaju EU da ublaži dvostruke aršine u politici proširenja. „Mislim da nije loš signal“, rekla je Paunovićeva.
Milenko Jovanov iz Srpske napredne stranke smatra da je inicijativa rezultat unutrašnjih neslaganja unutar EU oko daljeg proširenja. On je naglasio da EU ovim predlogom pokušava da zadrži zemlje regiona u svojoj sferi uticaja. „Ovo je pokušaj da se pronađe rešenje kojim će EU, metaforički rečeno, da zabode svoju zastavicu i kaže: ‘Evo, i vi ste tu’“, naveo je Jovanov.
U kontekstu usklađivanja spoljne politike Srbije sa EU, Lopandić je ocenio da je nakon 2022. godine proces proširenja postao pre svega geopolitičko pitanje. On je naglasio potrebu da Srbija uskladi svoju spoljnu politiku sa EU, posebno kada su u pitanju sankcije Rusiji. „Ako imate glavni spoljnopolitički nacionalni cilj, onda treba da uskladite vašu politiku sa tim ciljem“, rekao je Lopandić.
Nestorović je dodala da Srbija mora jasno da se opredeli ako je članstvo u EU njen strateški cilj. Prema njenim rečima, nije moguće istovremeno insistirati na evropskim integracijama i graditi politiku oslonjenu na više različitih centara moći.
Paunović je istakla da se pitanje usklađivanja sa spoljnom politikom EU ne može svesti samo na odnos prema Rusiji. Ona smatra da Srbija treba da vodi računa o sopstvenim interesima i da ne sme da prihvata svaki stav Brisela bez rezerve. „Ovde treba biti mudar i ne upadati u zamke“, naglasila je Paunović.
Jovanov je ocenio da su ključne prepreke za Srbiju odbijanje da uvede sankcije Rusiji i nepriznavanje nezavisnosti Kosova. On je primetio da je napredak drugih zemalja poput Albanije i Crne Gore rezultat političkih razloga, a ne samo ekonomskih ili izbornim reformama.
Na kraju, Jovanov je poručio da Srbija treba da vodi svoju politiku u skladu sa sopstvenim interesima i međunarodnim pravom, naglašavajući da se sa Srbijom razgovara kao sa partnerom i da joj se ne saopštavaju odluke bez konsultacija. „Mi imamo svoje interese, a EU ima svoje“, zaključio je Jovanov.
