Patrijarh carigradski Vartolomej nedavno se osvrnuo na svoja studentska iskustva na Papskom univerzitetu u Rimu i na svoje dugogodišnje odnose sa različitim papama, uključujući papu Jovana Pavla II, Benedikta XVI, i sadašnjeg papu Franju, kao i sa papom Lavom XIV. U svom obraćanju, patrijarh je naglasio važnost zajedničkog hoda svih hrišćana, ističući kako postoji mnogo toga što treba učiniti zajedno između Istoka i Zapada, Rim i Carigrad.
Ove reči izrečene su tokom zvanične večere organizovane u čast patrijarha Vartolomeja, u sklopu pokloničkog putovanja pod nazivom „Od Rima do Novog Rima.“ Na večeri su bili prisutni arhiepiskop Amerike Elpidofor, kardinal Džozef Tobin i oko 50 rimokatoličkih hodočasnika iz nadbiskupije Njujorka. Patrijarh je izrazio duboku radost zbog pokloničkog putovanja i njegove simbolične rute koja je povezala tri značajna grada u crkvenoj istoriji: Rim, Carigrad i Nikeju. Njegova izjava da je poseta donela osvežavajući povetarac, kako u prenesenom tako i u doslovnom smislu, pokazuje njegovu optimističnu viziju o budućnosti hrišćanske zajednice.
Patrijarh je takođe podelio svoja sećanja na svoje dane na Bogoslovskoj školi na Halkiju, gde je bio prisutan prilikom dodele ofikija delegaciji arhiepiskopa Jakova. Ove uspomene dodaju lični ton njegovim porukama nade i podsticaja vernicima, posebno u Americi, gde je zamolio hodočasnike da se vrate kao blagovesnici duhovne nade. On je podsetio na reči pape Franju o tome da smo svi hodočasnici nade, posebno u godini kada se obeležava Nikeja.
Kao deo svog govora, patrijarh Vartolomej najavio je svoju predstojeću posetu Sjedinjenim Američkim Državama u septembru, izražavajući uzbuđenje zbog ponovnog susreta sa pripadnicima dijaspore i njihovim doprinosom duhovnom životu.
Njegovo obraćanje u Fanaru reflektuje pravac koji Carigradski prestol pokušava da uspostavi. Ovaj pristup saradnji, ekumenskom dijalogu i zajedničkom hodu svih hrišćana, međutim, naišao je na protivljenje određenih pravoslavnih krugova. Kritičari smatraju da bi takva saradnja mogla da ugrozi tradicionalne pravoslavne vrednosti i dogme, ističući da jedan patrijarh ne bi trebalo da govori u ime celog pravoslavnog Istoka, slično kako to može papa za katolički Zapad.
U kontekstu sve većeg naglašavanja očuvanja svetootačke vere, ime patrijarha koji je u 20. veku zagovarao dijalog s rimokatolicima i anglikancima ponovo dolazi u fokus. Njegova izjava o potrebi za saradnjom i dijalogom može se shvatiti kao nastavak tradicije iz prošlosti, ali i kao izazov savremenim pravoslavnim vernicima koji se boje gubitka identiteta u ekumenskom dijalogu.
Tokom četvorodnevnog simpozijuma u Vatikanu, obeleženo je 1700 godina od Prvog vaseljenskog sabora, gde je papa Lav XIV pozivao na jedinstvo i sinodalnost svih hrišćana. Međutim, pravoslavni glasovi upozoravaju na opasnosti relativizacije vere i moguće gubitke svetootačkog nasleđa.
Pored ovih tema, prisustvo kardinala Džozefa Tobina na pravoslavnom bogosluženju izazvalo je oštre reakcije među vernicima širom sveta. Tokom ovog bogosluženja, patrijarh Vartolomej oslovio je Tobina titulom „visokopreosvećeni“, što je otvorilo ozbiljna kanonska pitanja o granicama dijaloga s Vatikanom.
U celini, obraćanje patrijarha Vartolomeja i njegovi pozivi na jedinstvo i saradnju između hrišćanskih zajednica odražavaju trenutnu dilemu unutar pravoslavnog sveta, gde se suočavaju sa izazovima modernog društva, a istovremeno pokušavaju da očuvaju svoje tradicionalne vrednosti i verovanja.
