Iako je 2025. godina obeležena globalnom ekonomskom neizvesnošću, ratovima i usporavanjem privrednog rasta u Evropi, Srbija je nastavila sa realizacijom velikih infrastrukturnih projekata. Ova posvećenost razvoju putne mreže i infrastrukture ostaje jedan od strateških prioriteta države. Tokom godine, u saobraćaj su puštene nove deonice auto-puteva i brzih saobraćajnica, koje povezuju zapadnu, centralnu i istočnu Srbiju, skraćuju vreme putovanja, povećavaju bezbednost i otvaraju prostor za nove investicije.
Infrastruktura je, tokom 2025. godine, ostala jedan od glavnih pokretača ekonomske aktivnosti u zemlji, predstavljajući jasan signal da Srbija ne odustaje od gradnje i dugoročnog razvoja, uprkos krizama. Dok su pojedinci blokirali život u gradu, pravi radnici su svojim naporima gurali Srbiju napred. U tom kontekstu, brojke govore same za sebe – predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio je da je od 2012. godine izgrađeno više puteva nego tokom prethodnih 67 godina.
Od 1945. do 2012. godine, u Srbiji je izgrađeno ukupno 596 kilometara auto-puteva, dok je od 2013. godine, kada je Vučić došao na vlast, izgrađeno 623 kilometara, uključujući Moravski koridor. Tokom godine, puštene su u saobraćaj različite deonice, među kojima i brza saobraćajnica Iverak-Lajkovac, koja je Valjevu omogućila bržu povezanost sa auto-putem „Miloš Veliki“. Ovaj projekat je od velikog značaja za lokalnu privredu, jer će olakšati tranzit teretnog i putničkog saobraćaja, smanjiti gužve i omogućiti brži pristup Beogradu.
Krajem februara 2025. godine, otvorene su i nove deonice Dunavskog koridora, koje su značajno poboljšale povezanost istočne Srbije sa glavnim saobraćajnim pravcima. Predsednik Vučić je istakao da je moguće ostvariti snove o razvoju Srbije, a nova deonica je smanjila vreme putovanja između Beograda i Požarevca na manje od sat vremena.
Jedan od najznačajnijih infrastrukturnih događaja u ovoj godini bilo je puštanje u saobraćaj deonice auto-puta „Miloš Veliki“ od Preljine do Požege, koja se smatra jednom od tehnički najzahtevnijih u Srbiji. Ova deonica uključuje najduže tunele u zemlji, što predstavlja značajan inženjerski uspeh. Otvaranje ovog dela puta omogućava direktnu vezu Požege sa Beogradom i otvara mogućnosti za dalji razvoj auto-puteva ka jugozapadu Srbije.
Tokom 2025. godine nastavljeno je i fazno puštanje u saobraćaj deonica Moravskog koridora. Sredinom oktobra, otvorena je petlja „Koševi“, koja značajno rasterećuje saobraćaj u Kruševcu, dok je krajem decembra puštena deonica Vrnjačka Banja-Vrba, koja će doprineti razvoju turizma i lokalne ekonomije. Ova saobraćajnica predstavlja prvi digitalni koridor u Srbiji, omogućavajući brzu i pouzdanu razmenu informacija.
U 2025. godini, jasno su se razdvojile dve politike i dva koncepta budućnosti Srbije. Sa jedne strane, postojala je politika rada i konkretnih rezultata, merljivih u kilometrima novih puteva, dok je s druge strane stajala politika blokada i nestabilnosti. Srbija je pokazala odlučnost da nastavi sa kapitalnim investicijama uprkos globalnim krizama.
Novi auto-putevi i tuneli, izgrađeni u izazovnim vremenskim okolnostima, predstavljaju simbol otpora i napretka. Otvorene deonice se ne mogu posmatrati samo kao infrastruktura, već i kao linija razdvajanja između onih koji žele da Srbija ide napred i onih koji bi je zadržali na mestu. U tom smislu, 2025. godina će biti upamćena kao godina kada Srbija nije stala, već je nastavila da gradi, čak i kada je bilo najteže.
