ČOVEK je uvek individua, ali nije uvek to što jeste, tvrdio je Karl Gustav Jung. Ovu misao, u izjavi za „Novosti“, posebno ističe slikarka Dušica Pejić, čija je izložba „Konflikti“, otvorena 4. februara u Prodajnoj galeriji Beograd. Rad ovog velikana psihoanalize i osnivača analitičke psihologije predstavlja važno uporište u njenim istraživanjima.
Dušica Pejić objašnjava da Jung, kao izuzetno dubok i mudar mislilac, ima snažan uticaj na njen rad kroz svoje razumevanje nesvesnog i njegovog odnosa sa svesnim. Umetnica naglašava da sve što se događa van nas, u svetu drugih i u svetu spolja, zapravo počinje unutar nas samih. Njen pogled „unutra“ predstavlja dodir sa nesvesnim, a apstraktna umetnost omogućava joj direktan i snažan susret s tim unutrašnjim prostorom. Što dublje zaronila u ta stanja, to ono što iznosi postaje zajedničko i kolektivno – nešto što svi nosimo u sebi.
Izložbu u Prodajnoj galeriji Beograd čini najnoviji ciklus radova velikih formata na platnu, koji su nastali u duhu gestualne apstrakcije. Pejićeva istražuje koliko smo zaista to što jesmo i šta nam naš unutrašnji pogled govori.
Rođena u Beogradu 1976. godine, Dušica je diplomirala i završila master studije na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu. Do sada je priredila više od trideset samostalnih izložbi i projekata, a učestvovala je na velikom broju radionica, grupnih izložbi i predavanja u zemlji i inostranstvu. Da bi što manje kontrolisala proces stvaranja i bila bliže unutrašnjem prostoru, često slikara suprotnom rukom od one koju inače koristi. Ova tehnika joj omogućava veću autentičnost u radu.
Novi ciklus radova Dušice Pejić „Konflikt“ iznosi rečnik ličnog nesvesnog u dodiru sa egom, izražavajući dinamizam i energiju kreativne psihe. Prema mišljenju kustoskinje Aleksandre Lazar, internalizovana kosmologija u njenim radovima izražena je kroz apstraktni gest i pokret, utemeljen na autorefleksiji i tradiciji lirske i analitičke apstrakcije, kao i spontano-nesvesnog.
Aleksandra Lazar podseća da je Jung smatrao da su boje maternji jezik podsvesti, koje izražavaju glavne psihičke funkcije čoveka. U ovom kontekstu, ona sagledava i svedenu paletu Pejićeve, koja oslikava borbu između Ja i Senke. Arhetip Senke deluje kao narativna sila koja ulazi u skrivene, mračnije aspekte ličnosti, a Senka služi kao simbolično skladište potisnutih želja, strahova ili osobina koje smatramo neprihvatljivim.
Crna boja u Pejićevim radovima može predstavljati alhemijski nigredo, inkubiranu svetlost koja proizilazi iz tame, kao i psihološko stanje patnje koje vodi u spoznaju o iluzornosti sveta. Nasuprot jakom crnom gestu, postavljena je humanizovana svetlost – kvarc, nektar, koža i vosak, koja predstavlja psihu u svom otporu, mekoći i eflorescenciji.
Dušica Pejić, kroz svoj rad i istraživanja, nastoji da prodre u slojeve nesvesnog i da kroz apstraktne forme prenese univerzalne poruke koje se tiču ljudske psihe. Njeni radovi otvaraju prostor za dijalog o unutrašnjim konfliktima i pozivaju gledaoce da razmisle o sopstvenim unutrašnjim borbama i procesima samorazumevanja. Izložba „Konflikti“ stoga nije samo izložba slika, već i poziv na introspekciju i razumevanje složenosti ljudske psihe.
Umetnost Dušice Pejić je više od vizuelnog iskustva; ona je putovanje u srž ljudskog postojanja, poziv na istraživanje i razumevanje unutrašnjih konflikata koji definišu naše živote. Kroz svoje radove, ona nas podstiče da se suočimo s onim što je često potisnuto i nevidljivo, ali što oblikuje našu svakodnevicu.
