I u 2020. smo na početku epidemije očekivali da će se kriza završiti do polovine godine, ali se to nije desilo. Kao rezultat toga, mere pomoći koje država sprovodi postaju od suštinskog značaja za opstanak privrede i zaposlenosti. Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, ističe da su nove mere pomoći dobrodošle i da će značajno uticati na smanjenje masovnog otpuštanja radnika i urušavanje privrede. On međutim naglašava da se očekuje da će se za pomoć javiti mnogo manje firmi nego ranije.
Atanacković objašnjava da poslodavci, zbog obaveze neotpuštanja zaposlenih, pristupaju opreznije jer ne znaju koliko će pandemija trajati i kakvi su izgledu za buduće poslovanje. Turistička privreda je posebno pohvaljena zbog dodatne pomoći koju je dobila, jer je to sektor koji je najteže pogođen krizom. On napominje da je Unija poslodavaca tražila selektivnost u podeli pomoći, s obzirom na to da neki sektori, poput turizma i ugostiteljstva, imaju daleko teže uslove rada.
Prema Atanackovićevim rečima, davanje novčane pomoći građanima je opravdano, jer to povećava potrošnju i omogućava državi da kroz porez na dodatu vrednost povrati deo tog novca. On ukazuje na to da je važno da se za pomoć prijave samo oni kojima je stvarno potrebna, kako bi se osigurala bolja raspodela sredstava iz budžeta. On lično nije uzeo 100 evra koje je država davala, smatrajući da nije u redu uzimati novac kada ima dovoljno sredstava.
Što se tiče prognoza za privredu, Atanacković se ne usuđuje da precizira kada bi mogla da počne normalizacija, s obzirom na to da je prošle godine situacija bila slična. On se nada da će, uz vakcinaciju, situacija moći da se stabilizuje, barem s godinu dana zakašnjenja. Ukoliko privreda uspe da dostigne nivo pre pandemije, to bi značilo rast od oko tri do četiri odsto, što bi bilo važno za održiv standard zaposlenih.
Međutim, postoje i manje vidljive grane privrede koje se suočavaju sa značajnim problemima, poput firmi koje rade za strane investitore i izvoze robu u Evropu. Ove kompanije su u velikoj meri pogođene stanjem na tržištima Evrope, a trenutna kriza dodatno otežava izvoz i uvoz potrebnih materijala. Atanacković naglašava da su mnoge evropske zemlje u ozbiljnoj ekonomskoj krizi, što negativno utiče na izvoz iz Srbije.
Pored toga, Atanacković ističe potrebu za većim razumevanjem lokalnih zajednica kada je reč o parafiskalnim nametima. Prema njegovim rečima, Unija poslodavaca je pre nekoliko godina identifikovala oko 500 različitih nameta po opštinama, koji se često razlikuju, čak i za iste usluge. On smatra da je u trenutnoj situaciji teško očekivati smanjenje ovih nameta, jer će lokalne samouprave teško odustati od izvora prihoda.
Atanacković ukazuje na to da je nelogično da država pomaže firme kroz budžet, dok im lokalne samouprave uzimaju sredstva kroz razne takse i namete. On smatra da bi bilo značajno da republička vlada i državni organi preuzmu inicijativu kako bi se smanjilo opterećenje privrede. Novi paket pomoći privredi i građanima, vredan oko 250 milijardi dinara, predstavlja priliku za poboljšanje situacije, ali je važno da se sredstva pravilno raspodele i da se pomogne onima kojima je to najpotrebnije.
U zaključku, trenutna situacija zahteva pažljivo planiranje i selektivnost u podeli pomoći, kako bi se osigurao opstanak najugroženijih sektora privrede. U nedostatku jasnih prognoza i stabilnosti, poslodavci i zaposlenici suočavaju se sa neizvesnošću koja može imati dugoročne posledice po ekonomiju.
