Ministarstvo odbrane Rumunije je potvrdilo da je u nedelju, 24. novembra 2025. godine, podiglo dva nemačka lovca „jurofajter“ kako bi pratila dron koji je prešao granicu iz Ukrajine u jugoistočni okrug Tulča. Ovaj incident je izazvao dodatnu napetost u regionu, s obzirom na trenutne tenzije između Rusije i Ukrajine. Dron, koji je prvobitno ušao u Rumuniju, bio je pod pažnjom dok se kretao prema unutrašnjosti teritorije.
Nakon prvobitnog incidenta, rumunska vojska je dodatno reagovala podizanjem dva borbena aviona F-16. Ova akcija je preduzeta nakon što je radar registrovao još jedno kršenje vazdušnog prostora, ovaj put u okrugu Galac. Ove mere su deo šireg odgovora Rumunije na pretnje iz vazduha koje dolaze kao posledica sukoba između Rusije i Ukrajine.
Prema saopštenju ministra odbrane, avioni su bili angažovani u pratnji drona dok se on kretao ka okrugu Vranča. U svetlu tih događaja, stanovnici svih tri okruga – Tulča, Galac i Vranča – upozoreni su da potraže skloništa, što dodatno ukazuje na ozbiljnost situacije.
Rumunija, kao članica Evropske unije i NATO-a, ima granicu sa Ukrajinom koja se proteže na 650 kilometara. Tokom trajanja sukoba između Rusije i Ukrajine, Rumunija je često bila izložena pretnjama iz vazduha, uključujući dronove i fragmente oborenih letelica. Ove pretnje su postale sve učestalije, a incidenti poput ovog dodatno naglašavaju potrebu za stalnim nadzorom i zaštitom nacionalnog vazdušnog prostora.
Rusko-ukrajinski sukob, koji traje od 2014. godine, dodatno je pogoršan invazijom Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Ova situacija je dovela do povećanja vojne prisutnosti NATO-a u istočnoj Evropi, kao i do jačanja odbrambenih kapaciteta zemalja članica, uključujući Rumuniju. Povećana vojna aktivnost i pretnje iz vazduha postale su svakodnevica za mnoge zemlje u regionu.
U svetlu ovih događaja, Rumunija je pojačala svoje vojne kapacitete i saradnju sa saveznicima. U okviru NATO-a, Rumunija aktivno učestvuje u zajedničkim vojnim vežbama i pojačava svoje odbrambene strukture kako bi se suočila s mogućim pretnjama. Takođe, zemlja je povećala budžet za odbranu, što je deo šire strategije jačanja nacionalne bezbednosti.
Osim vojnog odgovora, rumunske vlasti su takođe svesne humanitarnih posledica sukoba. Tokom poslednjih godina, Rumunija je primila brojne izbeglice iz Ukrajine, pružajući im utočište i osnovnu pomoć. Ovaj aspekt humanitarnog delovanja pokazuje posvećenost Rumunije zaštiti ljudskih prava i pružanju podrške onima koji su pogođeni sukobom.
U zaključku, incidenti poput ovog s dronom u Rumuniji ukazuju na složenost situacije u regionu i potrebu za stalnim nadzorom i pripravnošću. Rumunija, kao članica NATO-a i EU, nastavlja da se suočava s izazovima koje donosi sukob u Ukrajini, a istovremeno se trudi da očuva sigurnost svojih građana. Sa stalnim povećanjem tenzija u regionu, važno je da Rumunija i njeni saveznici ostanu budni i spremni da reaguju na sve pretnje koje se mogu pojaviti.
