U poslednjim nedeljama, Srbija se suočava s talasom lažnih dojava o bombama koji je izazvao paniku među građanima i značajne finansijske gubitke za brojne institucije. Poslednji incidenti zabeleženi su u tržnim centrima „BIG“ na Karaburmi u Beogradu i „Delta Planet“ u Nišu, gde su objekti morali biti evakuisani zbog anonimnih dojava o navodno postavljenim eksplozivnim napravama. Ovo nije prvi put da se ovakve dojave javljaju u Srbiji, a motivi počinilaca često ostaju nejasni.
Lažne dojave o bombama su se manifestovale na različitim mestima, uključujući škole, sudove i javne institucije širom zemlje. U martu su se dogodile dojave u Trećoj beogradskoj gimnaziji, dok su tokom prethodnih meseci slični incidenti zabeleženi u Osnovnoj školi „Dragan Lukić“ na Novom Beogradu, kao i na sudu u Novom Sadu. Policija je u decembru prošle godine rasvetlila slučaj u Zaječaru, kada je uhapšen 15-godišnjak koji je slao lažne dojave o bombama.
Pre četiri godine, ovakve dojave su se koristile kao sredstvo „specijalnog rata“ protiv Srbije, posebno u kontekstu neuvođenja sankcija Rusiji tokom sukoba u Ukrajini. Tada su prijavljene bombe u 807 škola širom zemlje, a ministar policije je naglasio kako se takve akcije koriste za destabilizaciju Srbije.
Profesor Fakulteta bezbednosti, Goran Mandić, ukazuje na to da su motivi za lažne dojave često jasno uočljivi. „Osnovni motiv za lažne dojave jeste destabilizacija nečega iz bilo kog razloga,“ objašnjava Mandić. U poslednjih 10-15 godina, većina ovih dojava je bila usmerena na sudove i škole, što može ukazivati na nezadovoljne učenike ili pojedince koji žele da odugovlače sudske postupke.
Međutim, u najnovijim slučajevima, motivi ostaju nejasni. „U slučaju tržnih centara, motiv može biti direktan ili indirektan gubitak, jer trgovine nisu mogle da rade,“ dodaje Mandić. Otkrivanje počinilaca ovih dela takođe predstavlja izazov, jer zavisi od načina na koji su dojave dostavljene. Telefonski pozivi su lakši za praćenje, ali najčešće se koristi elektronska pošta, što otežava identifikaciju počinilaca zbog anonimizacije.
U domaćem zakonodavstvu, lažne dojave o bombama se tretiraju kao ozbiljno krivično delo. Član 343. Krivičnog zakonika Republike Srbije predviđa kaznu zatvora od tri meseca do tri godine za osnovni oblik ovog dela. U težim slučajevima, posebno kada se informacije šire putem medija, kazna može biti od šest meseci do pet godina zatvora.
Uprkos tome što se dojavama često pokazuje da su lažne, one izazivaju ozbiljne posledice po društvo i ekonomiju. Policija i stručnjaci se suočavaju s izazovima u otkrivanju počinilaca, s obzirom na sve sofisticiranije metode koje koriste za prikrivanje svog identiteta. U ovom trenutku, jasno je da je potrebno pronaći efikasne načine za suzbijanje ovakvih pretnji kako bi se osigurala bezbednost građana i stabilnost društva.
