Predlogom Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, koji će biti razmatran na sednici Skupštine Srbije zakazane za 7. oktobar, planira se legalizacija bespravne gradnje uz naknade koje će se kretati od 100 do 1.000 evra. Ovaj zakon bi se primenjivao već dan nakon usvajanja u parlamentu, a prijave bi se mogle podnositi u roku od 45 dana od njegovog stupanja na snagu.
Postupak legalizacije bi trajao dva meseca, a predviđen je izuzetak za one koji iz objektivnih razloga nisu mogli podneti prijavu u propisanom roku. Takvi građani bi imali mogućnost da to učine u roku od godinu dana uz dokaze koji opravdavaju njihovu situaciju.
Zakon obuhvata sve objekte koji su izgrađeni bez rešenja o odobrenju za radove, kao i one koji su imali privremenu građevinsku dozvolu pre 13. maja 2003. godine. Uključuje i objekte izgrađene u periodima kada nije bilo propisano izdavanje građevinske dozvole, a koji nisu upisani u katastar nepokretnosti.
Jedan od ključnih aspekata novog zakona je digitalizacija postupka, gde će Agencija za prostorno planiranje i urbanizam uspostaviti platformu koja će omogućiti efikasnije evidentiranje i legalizaciju. Naknade za legalizaciju će se razlikovati u zavisnosti od zone u kojoj se objekti nalaze. Na primer, u Beogradu, naknada u ekstra zoni iznosi 1.000 evra, dok u drugim zonama varira od 800 do 100 evra.
U gradovima sa više od 100.000 stanovnika, naknade su takođe snižene, dok će u mestima sa manje od 50.000 stanovnika naknada iznositi 100 evra. Za magacine i pomoćne objekte površine do 500 kvadrata, plaćanje naknade nije predviđeno, dok će se za veće objekte plaćati 10 evra po kvadratu.
Zakon se donosi kao odgovor na problem bespravne gradnje u Srbiji, koja je, prema procenama, prisutna na oko 4,8 miliona objekata. Prethodni zakoni iz 1997. i 2015. godine nisu postigli željene rezultate, a problem je dodatno pogoršan novim slučajevima bespravne gradnje, posebno u urbanim sredinama.
Do sada je doneto oko 320.000 rešenja o legalizaciji, ali se kao glavni uzroci sporog procesa ističu zahtevna dokumentacija, dugi administrativni postupci i nezainteresovanost građana. Novi zakon ima za cilj da obezbedi pravnu sigurnost građanima i omogući im da slobodno raspolažu svojom imovinom, bilo kroz kupoprodaju, nasleđivanje ili legalno priključenje na infrastrukturu.
Zakon takođe predviđa nultu toleranciju prema novoj bespravnoj gradnji. Svi objekti izgrađeni bez dozvola biće upisani kao vlasništvo države, čime se želi onemogućiti dalja izgradnja bez neophodnih procedura.
Osim toga, zakon sadrži socijalnu komponentu, sa posebnim uslovima za ranjive grupe poput samohranih roditelja, boraca, porodica sa troje i više dece, kojima se predlaže oslobađanje od plaćanja naknada za legalizaciju. Ova mera ima za cilj da zaštiti one koji su u teškoj ekonomskoj situaciji i koji se oslanjaju na jedinu nepokretnost kao svoje stanište.
Sve u svemu, donošenje ovog zakona predstavlja značajan korak ka rešavanju problema bespravne gradnje u Srbiji, pružajući građanima priliku da legalizuju svoje objekte i obezbede pravnu sigurnost. S obzirom na trenutnu situaciju, primena ovog zakona može doneti pozitivne promene, ukoliko se sprovede efikasno i uz podršku javnosti.
