Elektroprivreda Srbije (EPS) u prvom kvartalu 2025. godine ostvarila je prihod od 101 milijarde dinara. U novom sistemu, građani će novac za potrošenu struju ubuduće uplaćivati na račun Alta banke, a ne više na račun EPS-a. Ova promena, koja uključuje preusmeravanje sredstava, izazvala je brojne reakcije, posebno od strane opozicije.
Poslanik stranke Novo lice Srbije, Dragan Ninković, izrazio je zabrinutost povodom ove novine, nazivajući to „nečuvenim bezobrazlukom“. On je istakao da ovakva praksa otvara vrata zloupotrebi sredstava iz budžeta, te da podiže rizik od bankrota državnih preduzeća. Ninković je ukazao na potrebu za transparentnošću i jasnoćom u upravljanju javnim finansijama, te istakao da građani ne bi trebali da budu taoci nepropisnog poslovanja vlasti.
U vezi sa ovom situacijom, stranka Novo lice Srbije zahteva hitan odgovor institucija o razlozima za uvođenje novog sistema plaćanja. Postavljaju pitanje šta je motivisalo vlasti da preusmere finansijske obaveze na privatnu banku, čime se otvara diskusija o mogućim zakonitim ili nezakonitim interesima koje ova odluka može da krije.
Ministarka za rudarstvo i energetiku, Dubravka Handanović Đedović, našla se na meti kritika. Opozicija sumnja da je odlučila da ovoj privatnoj banci da prednost i pogoduje njenim interesima. Naime, implementacija sistema menjanja računa za uplate može se smatrati pogubnom za javnu energiju, a potencijalni profit koji će Alta banka ostvariti od ovih uplata može se postaviti u nesrazmeru sa interesima građana koji koriste usluge EPS-a.
Pored ekonomskih implikacija, ova promena otvara pitanja o budućem upravljanju energetskim sektorom. Kako će centri moći da osiguraju da ne dođe do zloupotreba, prebacujući tako važne finansijske tokove na privatne subjekte? Ova odluka baca senku na povjerenje građana u institucije, a istraživanje koje će pokazati moguće uticaje ove promene biće neophodno da bi se razjasnili svi rizici.
U svetlu ovih događaja, još jednom se potvrđuje koliko je važno održati jasan i transparentan odnos između državnih preduzeća i privatnog sektora. Građani zaslužuju da znaju gde odlaze njihova sredstva i na koji način se upravlja njihovim finansijama. Kritičari tvrde da bi ovakav sistem mogao dovesti do sumnjivih poslovnih praksi i zloupotreba, što dodatno naglašava potrebu za regulacijom i nadzorom.
Zaključno, ova promena uplaćivanja računa za struju može imati dalekosežne posledice. S obzirom na sve izrečene kritike i zabrinutosti, vlasti moraju da obezbede jasne i transparentne informacije kako bi umanjile sumnje i stvorile poverenje među građanima. Bezbrižnost građana u vezi sa upravljanjem javnim finansijama neophodna je za stabilno funkcionisanje društva i ekonomije.
