Kada se jednog dana budu pisale hronike o Starom Vlahu, Dragoljub Gagričić Gagrica će zauzeti posebno mesto. Njegove knjige, kako ističe publicista i pesnik Milomir Kragović, predstavljaju dragoceni izvor informacija o bogatom životu ovog kraja. Gagričićeva dela obuhvataju raznovrsne aspekte starovlaškog života, uključujući anegdote, izreke i reportaže, dopunjene retkim fotografijama koje ilustruju društvene i geografske karakteristike ovog regiona.
U svojoj novoj knjizi, „Na kantaru šereta“, Gagričić je sabrao 1.200 anegdota koje je tokom svoje novinarske karijere prikupio iz narodne tradicije i svedočenja savremenika. Ovo delo, koje se proteže na 400 stranica, predstavlja bogatstvo duha i tradicije Starog Vlaha, regiona smeštenog između Golije i Lima, Peštera i Zlatibora.
Gagričić u uvodu ističe kako su te planine, čija imena odražavaju surovost života, oblikovale poznatu starovlašku školu života. Ova škola, prema rečima Blagoja Radivojevića, učila je ljude kako da se nose sa životnim teškoćama, da budu snalažljivi i mudri. U tom kontekstu, anegdote koje je Gagričić sakupio služe kao ogledalo svakodnevnog života i karaktera ljudi iz ovog kraja.
Gagričić napominje da su anegdote oblikovane na osnovu kontrasta i nesporazuma, a svaka od njih nosi snažnu poentu koja može biti efikasnija od dugih narativa. One su grupisane u 19 poglavlja, prema temama i zanimanjima, obuhvatajući likove poput čobana, ratara, sveštenika, ali i obrazovanih ljudi i vlasti. Kroz humor i duhovitost, šereti uspevaju da ismejnu ljudske slabosti, društvene nepravde i zablude, čime doprinose kritici društva.
Gagričić ističe da su šereti ključne ličnosti koje prepoznaju i komentarišu društvene prilike. Oni su dovitljivi, snalažljivi i često koriste humor da bi ukazali na ozbiljne probleme. Njihova uloga u zajednici je neprocenjiva, jer uspevaju da kroz šalu prenesu važne poruke o ljudskoj prirodi i društvenim normama.
U knjizi su prisutne brojne priče koje prikazuju svakodnevicu, od običnih ljudi do onih na višim društvenim lestvicama. Kroz humor, Gagričić prikazuje kako se ljudi suočavaju sa izazovima i kako nalaze načine da prežive. Njegove anegdote često završavaju iznenađujućim obratima, ostavljajući čitaoca u razmišljanju o prirodi ljudskih odnosa i društvenih normi.
Jedna od anegdota govori o muškarcu koji je poslat da kupi papriku. Kada se vratio, njegova žena ga je upitala da li je umeo da bira, na što je on odgovorio da bi znao birati da je znao kada se ženio. Ova priča oslikava svakodnevne situacije i odnose među ljudima, koristeći humor kako bi ukazala na univerzalne istine o ljudskoj prirodi.
U drugoj anegdoti, starog čobanina pitaju za recept za dug život, a on odgovara da su to tople noge, hladna glava i poluprazan stomak, uz savet da se u opanku stavi piljak kako bi se osećalo malo nelagode. Ove mudre, ali duhovite primedbe, oslikavaju način razmišljanja ljudi iz Starog Vlaha.
Kroz sve svoje priče, Gagričić pruža uvid u kompleksnost ljudskih odnosa, mentalitet i svakodnevne borbe koje karakterišu život u Starom Vlaha. Njegove anegdote ne služe samo kao zabava, već i kao kritika društvenih fenomena, pružajući čitaocima priliku da razmisle o vlastitim životima i vrednostima.
U zaključku, Gagričićeva dela su neprocenjivi izvor znanja i razumevanja za buduće generacije. Njegov rad nije samo hronika prošlosti, već i vodič kroz kulturne i društvene aspekte života u Starom Vlahu. Ova knjiga je poziv na istraživanje bogate tradicije i vrednosti ovog kraja koji je, i pored svojih izazova, sačuvao svoj duh i identitet.
