Italijanski filmski producent Andrea Jervolino najavio je snimanje filma koji će biti u potpunosti režiran veštačkom inteligencijom, a u njemu će igrati glumci takođe stvoreni veštačkom inteligencijom. Ovaj inovativni projekat, nazvan „Slatka besposlenost“, ima za cilj da istraži granice kinematografije i umetnosti kroz korišćenje napredne tehnologije. Za sada je javnosti dostupan samo trejler, a premijera filma planirana je za februar 2026. godine.
Film „Slatka besposlenost“ režira Felini AI, veštačka inteligencija koja je posebno dizajnirana da „slavi poetski i sanjalački jezik velike evropske kinematografije“. Felini AI je proizvod kompanije Andrea Jervolino AI, koja se bavi razvojem veštačke inteligencije, a Jervolino je u ulozi producenta i supervizora projekta. Njegova uloga je da osigura da tehnologija funkcioniše u skladu sa umetničkim vizijama koje film zahteva.
Priča filma smeštena je u budućnost u kojoj samo jedan procenat ljudske populacije još uvek radi, dok ostatak društva uživa u slobodnom vremenu koje im omogućavaju mašine. Radna etika postaje simbolički ritual, a film istražuje kako bi izgledao svet oslobođen od svakodnevnih obaveza. Ovaj koncept provocira razmišljanje o ulozi tehnologije u našim životima i potencijalu veštačke inteligencije da oblikuje budućnost.
Glumačka postava biće obezbeđena kroz Jervolino Aktor+, internu agenciju koja sarađuje s pravim glumcima kako bi kreirala digitalne verzije koje Felini AI može da koristi. Ovaj pristup omogućava da se glumačka umetnost spoji sa tehnologijom, stvarajući jedinstvene i inovativne performanse. Jervolino ističe da njegov projekat predstavlja „novo poglavlje u istoriji kinematografije“, ali naglašava da neće zameniti tradicionalni film. Njegova ambicija je da „ujedini ljudsku osetljivost sa kreativnom moći veštačke inteligencije“, što bi moglo doneti nove narative i perspektive koje do sada nisu bile istražene.
Međutim, pojavljivanje filmova koji se u potpunosti oslanjaju na veštačku inteligenciju postavlja pitanja o umetničkoj vrednosti takvih dela. Kritičari izražavaju sumnju u to da li veštačka inteligencija može da postigne dubinu i emocionalnu složenost koju ljudski umetnici donose u svoja dela. Ipak, sve više produkcijskih kuća i kreativnih timova istražuje mogućnosti koje tehnologija pruža, što ukazuje na sveprisutni trend u industriji zabave.
Nedavno je OpenAI, poznata kompanija za veštačku inteligenciju, objavila da je radila sa produkcijskim kućama u Londonu i Los Anđelesu na stvaranju dugometražnog animiranog filma koji je mahom snimljen pomoću veštačke inteligencije. Ovakvi projekti dodatno osnažuju ideju da tehnologija može biti alat za kreativno izražavanje, a ne samo sredstvo za automatizaciju.
Ove godine, Oskar za najbolji animirani film dodeljen je filmu „Flow“, koji je u potpunosti napravljen uz pomoć veštačke inteligencije. Ovaj uspeh dodatno ukazuje na promenu paradigme u filmskoj industriji, gde se granice između ljudske kreativnosti i tehnologije sve više stapaju. Zbog ovih inovacija, filmska umetnost može da doživi transformaciju koja će promeniti način na koji pričamo priče.
U svetlu ovih dešavanja, interesantno je razmišljati o budućnosti kinematografije i umetnosti uopšte. Da li ćemo jednog dana gledati filmove koji su u potpunosti stvoreni od strane veštačke inteligencije, ili će ljudska kreativnost zauvek ostati u središtu umetničkog izraza? Kako tehnologija napreduje, tako se i granice onoga što smatramo umetnošću pomeraju, otvarajući vrata novim i uzbudljivim mogućnostima. U svakom slučaju, „Slatka besposlenost“ je samo prvi korak ka istraživanju tih nepoznatih teritorija.
