U ODSUSTVU jedinstva u briselskom klubu, gde se pojedine zemlje, poput Mađarske, protive izolaciji rukovodstva u Banjaluci, Pariz i Brisel su ponovo primenili taktiku non-pejpera. Ova diplomatska akcija Nemačke i Francuske ima za cilj da „jednim udarcem“ pogoditi tri mete: politički sankcionišu lidere Republike Srpske, ugroze njen opstanak i dodatno otežaju pozicije Srbije.
Dokument koji su skrojile Nemačka i Francuska poziva ostale članice EU da prekinu sve kontakte sa vodećom trojkom RS – predsednikom Miloradom Dodikom, premijerom Radovanom Viškovićem i predsednikom parlamenta Nenadom Stevandićem, kao i da pooštre kaznene mere protiv njih. Ovaj korak se može smatrati indirektnim udarom na Beograd, jer svaka institucionalna ili politička podrška koju Srbija pruža Banjaluci može biti tumačena kao neposlušnost i konfrontacija, što bi moglo poslužiti kao izgovor za politiku „štapa“ EU prema Srbiji.
Ova situacija dodatno komplikuje već tešku poziciju kada je reč o Bosni i Hercegovini. Iako EU i njeni predstavnici optužuju Dodika i čelnike RS za secesionizam, u praksi se, preko odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita, koji nije priznat u Banjaluci, konstantno podriva opstanak zajedničke države i ruši Dejtonski sporazum.
O navedenoj akciji raspravljao je i Savet za nacionalnu bezbednost Srbije, čiji je predsednik Aleksandar Vučić. Na to je Dodik reagovao rekavši da je „non-pejper“ samo produbljivanje krize i gubljenje vremena. On ističe da vodeće države EU nisu naučile ništa tokom 30 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. Umesto da se fokusiraju na realno sagledavanje situacije, Nemačka i Francuska su se odlučile za silu, što istorijski ne donosi rezultate.
Nenad Stevandić je dodao da je ovaj non-pejper nastavak pokušaja da se obesmisli Republika Srpska, naglašavajući da je trenutni geopolitički momenat pogodan za dodatno opterećenje i Republike Srpske i Srbije. On je podvukao da Srbija ima obavezu da brani Republiku Srpsku, s obzirom na to da je ona nastala potpisivanjem Dejtonskog sporazuma.
Diplomata Zoran Milivojević ukazuje da se taktika non-pejpera ponovo vraća na scenu u okviru EU politike, dodajući da ovakvi dokumenti obično predstavljaju uvod u neku veću akciju. On podseća na prethodni non-pejper koji je rezultirao Ohridskim sporazumom o Kosovu, naglašavajući da trenutni dokument pokazuje želju nekih centara moći u Evropi da reše „zaostali posao“.
Milivojević takođe ističe da je Republika Srpska jedan od dva najvažnija nacionalna interesa Srbije, uz Kosovo. On smatra da bi svaka izolacija Srbije zatvorila vrata za interese EU na Balkanu, jer region ne može postojati bez naše zemlje. U tom smislu, non-pejper se može posmatrati kao pokušaj da se osnaži politika i interesi Nemačke, dok Francuska nastoji da ojača svoje pozicije u EU.
U međuvremenu, u Dejtonu se obeležava 30. godišnjica postizanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini. Srbija će na ovoj manifestaciji imati svog predstavnika, šefa diplomatije Marka Đurića, koji će se sastati sa američkim i evropskim zvaničnicima. Mirovni sporazum, koji je okončao rat u BiH, postignut je 21. novembra 1995. godine, a ovaj događaj je izuzetno značajan za sve strane uključene u proces mira.
U svetlu ovih dešavanja, jasno je da se situacija u regionu dodatno komplikuje, a pritisci i izazovi sa kojima se suočava Republika Srpska i Srbija će zahtevati pažljivu i promišljenu reakciju. S obzirom na istorijske i političke okolnosti, očigledno je da je ovo vreme kada se stava i politika mora temeljno razmisliti kako bi se očuvali nacionalni interesi.
