Kada je penzionisana potpukovnica i glavna medicinska sestra Vojnomedicinske akademije (VMA) Jerina Aničić 2021. godine napisala autorski tekst za list „Politika“ o generalu Ratku Mladiću, izazvala je brojne reakcije. U tekstu se osvrće na svoje iskustvo iz ratnog perioda, kada je imala priliku da provede vreme s generalom Mladićem, u vreme najintenzivnijih sukoba na Balkanu.
U svom tekstu, Aničić ističe kako se uznemirila kada je pročitala rečenicu koja sugeriše da je „generalu mesto tamo gde se nalazi“. Kako objašnjava, njen susret sa generalom bio je u vreme kada je na VMA dovedeno preko 9.000 ranjenika, a ona je bila svedok njegovog humanog pristupa prema njima. Tokom posete ranjenicima, Mladić je, prema njenim rečima, razgovarao sa svakim od njih kao otac sa sinom, pružajući im reči podrške i nade za brži oporavak.
Aničić navodi da se tokom razgovora sa Mladićem dotakla teške situacije u bivšim republikama Jugoslavije. Ističe da su ljudi do nedavno živeli jedni pored drugih, bez obzira na etničku pripadnost, ali da su se tada stvorile tri vojske koje su se sukobljavale. Njegove reči o tome da su se Srbi branili nakon što su prvi pucnji došli s druge strane, Aničić doživljava kao dokaz da nije bio agresor, već da su se borili za opstanak.
Pored general Mladića, Aničić takođe pominje i druge ličnosti iz tog turbulentnog perioda, poput kapetana Marinosa Ricudisa, koji je, prema njenim rečima, doneo mudru odluku da ne ispali raketu na tadašnje područje Srbije i Crne Gore. Ovaj čin hrabrosti i humanosti, prema njenom mišljenju, predstavlja primer kako se pojedinci mogu suprotstaviti političkim pritiscima.
U nastavku svog izlaganja, Aničić se osvrće na druge ljude koji su, uprkos ratnom okruženju, pokazali hrabrost i moralnost. Priča o oficiru JNA koji je, iako se priključio vojsci Muslimana, odbio da napadne nevine ljude, dodatno naglašava pitanje ljudske etike tokom sukoba.
Aničić, koja je poštovala generala Mladića, pominje i svoj pokušaj da ga poseti u vojnom zatvoru. Na kraju njenog pokušaja, naišla je na novinare i reportažna kola, što je dodatno otežalo njen susret. Iako nije uspela da razgovara sa Mladićem, njen susret s njegovom porodicom bio je emotivan i značajan, iako je to izazvalo negativne reakcije u javnosti.
Nakon što je otišla na proslavu godišnjice mature u Zagrebu, saznala je da je njena fotografija objavljena u hrvatskim novinama zbog njenog pokušaja da poseti Mladića. Ova situacija je izazvala šok kod njenih prijatelja, ali Aničić nije oklevala da javno prizna svoj stav prema generalu i ratnim događanjima. Na svečanoj večeri je istakla da ne krivi ni jednog vođu, niti vojnika, već političke lidere koji su odgovorni za raspad Jugoslavije.
Aničićin tekst u „Politici“ osvetljava složenost ratnih sukoba na Balkanu, kao i različite perspektive o ljudima koji su se našli u toj situaciji. Njena podela ličnih sećanja i stavova izaziva promišljanje o moralnim dilemama, etničkim napetostima i ljudskoj prirodi tokom rata. Iako su njeni pogledi kontroverzni, oni pružaju uvid u ljudsku stranu ratnih događaja, često zaboravljenu u širem narativu.
Ovaj autorski tekst pokazuje da su ratne okolnosti često složene i da se ljudska iskustva ne mogu svesti na jednostavne kategorije. Aničić kroz svoje reči poziva na razumevanje i empatiju, što je često izgubljeno u sukobima koji su zapalili Balkan tokom devedesetih godina.
