Pravoslavna crkva danas obeležava praznik Svetog mučenika Teodota Ankirskog, koji je poznat po svom hrabrom delovanju u vreme progonstva hrišćana. Teodot je bio krčmar u Ankiri, u Galatiji (danas Ankara, Turska), i živio je krajem trećeg veka, za vreme cara Dioklecijana. Njegova krčma je služila kao utočište za progonjene hrišćane, a on je tajno pružao pomoć onima koji su bežali od progonitelja.
Prema crkvenom predanju, Teodot je bio oženjen i imao je veoma saosećajno srce. On je ne samo da je pružao sklonište hrišćanima, već je i tajno prikupljao tela mučenika, sahranjujući ih kako bi im pružio dostojanstvenu sahranu. Tokom tog perioda, sedam devojaka, poznatih kao mučenice, bile su uhvaćene i mučene zbog svoje vere. Njihova imena su: Tekusa, Aleksandra, Klavdija, Faina, Efrasija, Matrona i Julija. Nakon što su mučene, devojke su utopljene u jezeru.
Teodot nije mogao da se pomiri s tom strašnom sudbinom, pa je noću izašao da izvuče njihova tela iz jezera i sahrani ih. Nažalost, neko ga je izdao i uhvaćen je. Sudija ga je podvrgao teškim mukama, ali je Teodot, vođen svojom verom, izdržao sve torture. Njegova hrabrost i nepokolebljiva vera ostavili su dubok utisak na sve hrišćane koji su bili svedoci njegovog mučenja.
Legende govore da je, kada su mučitelji pretvorili njegovo telo u rane i razbili mu zube kamenjem, naredio da ga pogube mačem. Kada je izveden na gubilište, mnogi hrišćani su plakali za njim, a on im je hrabro govorio: „Ne plačite, braćo, za mnom nego proslavite Gospoda našeg Isusa Hrista, koji mi pomože svršiti podvig i dušmana pobediti.“ Na kraju, Teodot je poginuo 303. godine, a njegovo telo je sahranjeno na uzvišenju izvan grada, gde je kasnije podignut hram u njegovu čast.
Slavljenje Svetog Teodota se odvija u više navrata tokom godine. Prvi datum je 18. maj po julijanskom kalendaru, a 31. maja po gregorijanskom, dok se dodatno slavi i 7. juna (20. juna). Ovi datumi su prilika za okupljanje vernika koji se prisjećaju njegovih junačkih dela i hrabrosti.
U pravoslavnoj tradiciji, svetitelji poput Teodota predstavljaju uzore hrabrosti i vere. Njihovi životi su inspiracija za mnoge vernike da se suoče sa sopstvenim izazovima i teškoćama, te da ostanu dosledni svojoj veri. U današnje vreme, kada se mnogi suočavaju sa različitim oblicima pritiska i progonstva, priče o mučenicima kao što je Teodot služe kao podsticaj da se ne odustaje od svojih uverenja.
U okviru obeležavanja ovog dana, vernici mogu pratiti različite aktivnosti i sadržaje putem društvenih mreža, uključujući Instagram, TikTok i Fejsbuk. Osim toga, obeležavanje ovog praznika takođe doprinosi jačanju zajednice i okupljanju ljudi koji dele slične vrednosti i uverenja.
Takođe, u Prizrenu je obnovljen kulturni centar koji predstavlja važno mesto okupljanja za Srbe iz ovog grada, kao i za mnoge raseljene hrišćane. Ova obnova je prilika da se ožive tradicije i običaji, te da se sačuva sećanje na sve one koji su se borili za svoju veru tokom teških vremena.
U ovoj svetoj tradiciji, Teodot i njegove mučenice ostaju simboli hrabrosti, nade i vere, koji inspirišu generacije da se bore za svoja uverenja i da se ne boje teškoća koje im život donosi.
