Poslodavci će morati da se prilagode i željama radnika ako misle da ih zadrže. U svetlu promena izazvanih pandemijom, organizacije se suočavaju s novim izazovima u vezi s radom od kuće. JP Morgan, jedna od najmoćnijih finansijskih grupa u SAD, donela je odluku da rad od kuće postane uobičajena praksa u njihovom poslovanju. Ova odluka označava značajan pomak u načinu na koji se posloavi pristupaju radnom okruženju.
Gejming industrija u SAD beleži rekordan rast, što dodatno naglašava potrebu za fleksibilnošću u radu. Rad od kuće postaje sve popularniji, a kompanije kao što je JP Morgan istražuju različite modele rada kako bi zadovoljile potrebe svojih zaposlenih. U ovom kontekstu, JP Morgan će primeniti „rotacioni model“ rada, gde će radnici raditi od kuće jednu nedelju u mesecu, dva dana nedeljno ili 10 radnih dana mesečno. Ovaj pristup omogućava radnicima veću fleksibilnost, ali takođe postavlja izazove u vezi s reorganizacijom njihovih svakodnevnih obaveza i putovanja.
Iako su prednosti rada od kuće očigledne, kao što su smanjenje troškova održavanja poslovnog prostora i povećanje zadovoljstva zaposlenih, postoje i izazovi. Mnogi poslodavci se plaše da radnici neće biti u stanju da se koordiniraju ili da će im nedostajati međuljudska interakcija koja se događa u kancelariji. U nekim slučajevima, menadžment može biti sklon tradicionalnijim pristupima radu, što može dovesti do otpora prema radnim modelima koji uključuju rad od kuće.
U JP Morganu su svesni ovih izazova i planiraju reorganizaciju svojih nekretnina, što uključuje smanjenje fizičkog prostora koji zauzimaju. U isto vreme, kompanija će ulagati u tehnologiju koja omogućava praćenje i nadzor na daljinu, čime će se olakšati rad na daljinu. Akcenat je stavljen na „cloud“ bankarstvo, što dodatno ukazuje na sve veću digitalizaciju i potrebu za modernim tehnološkim rešenjima.
Pandemija je donela trajne promene u radnom okruženju i očekuje se da će zaposleni biti obazriviji kada je zdravlje u pitanju. Mnogi će se radije odlučiti za rad od kuće nego za rad u „open space“ kancelarijama gde su izloženi većem riziku od zaraze. Ova promena u mentalitetu radnika postavlja dodatne zahteve pred poslodavce, koji će morati da preispitaju svoje pristupe i strategije kako bi zadržali talentovane radnike.
Pored toga, postoji i porast potražnje za različitim zanimanjima, uključujući čistačice, gde je Nacionalnoj službi za zapošljavanje prijavljeno više od 700 novih pozicija. Ova situacija ukazuje na to da tržište rada prolazi kroz transformaciju i da su određene profesije sada traženije nego pre.
U Srbiji, tržište nekretnina takođe beleži porast cena, sa lokacijama gde cene kvadrata idu i do 9.000 evra. Ovaj trend može uticati na ekonomsku situaciju i pristupačnost stanovanja, što je još jedan faktor koji poslodavci moraju uzeti u obzir kada razmatraju radne uslove i benefite za zaposlene.
Osim toga, proizvođači malina u Srbiji se suočavaju s povećanjem otkupnih cena, ali se istovremeno žale na male prihode. Ovo ukazuje na to da ekonomski faktori u poljoprivredi takođe igraju značajnu ulogu u životu radnika i njihovim očekivanjima od poslodavaca.
U svetu gde se tehnologija brzo razvija, a radne navike menjaju, poslodavci će morati da prilagode svoje strategije kako bi zadržali zaposlene. To znači da će biti važno slušati želje radnika, razumeti njihove potrebe i osigurati radno okruženje koje omogućava fleksibilnost, bezbednost i produktivnost. Ako kompanije ne budu u stanju da se prilagode ovim promenama, mogli bi se suočiti s gubitkom talentovanih radnika i konkurentnosti na tržištu.
