Premijera predstave „Tvoje tajno oružje protiv neukrotivog celulita“ održana je na Maloj sceni „Madlenijanuma“ u Beogradu. Ova neobična predstava, u režiji Tijane Vasić, nosi naziv koji može zavarati, jer se u njoj zapravo najmanje govori o celulitu. Autor komada, Injigo Ramires de Aro, španski je filolog, diplomat, filozof, pisac, glumac, vazduhoplovni inženjer i aristokrata. De Aro, markiz od Kasase, nosi titulu koju je njegovoj porodici 1487. godine dodelila kraljica Izabela.
Tokom razgovora sa autorom, od samog početka se može primetiti njegov šarm i sposobnost da poništi predrasude. Na pitanje kako se oseća u Beogradu, gradu iz kojeg je otišao 2015. godine, odgovara da nije otišao voljno, već je „otjeran“ zbog sukoba sa španskim ministrom spoljnih poslova. Njegova ljubav prema Srbiji je očigledna, ističući sličnosti između dve zemlje i njihovu složenu istoriju.
Kada se govori o njegovoj biografiji, de Aro izjavljuje da je jedina stvar koja mu je bitna to što sunce izlazi i zalazi, a život se dešava između ta dva trenutka. Njegove različite uloge u životu smatra pokušajem da ispuni to vreme. Smatra da je smeh važan deo života i da se često nalazi bliže komediji nego tragediji. Ističe da je smeh, čak i na sahranama, za njega dokaz koliko se ozbiljne situacije mogu učiniti smešnima.
De Aro se osvrće na svoju aristokratsku prošlost. Iako se u Španiji i Srbiji smatra da je ideal da neko dođe iz skromne porodice, on je rođen u aristokratskoj porodici, što ga čini „klasnom izdajicom“ i dovodi ga u konflikte sa različitim političkim grupama. Njegova borba s autoritetima i predrasudama se provlači kroz njegov rad i život.
U glumačkom ansamblu predstave su Paulina Manov, Goran Jevtić, Milan Kovačević i Aleksandar Vučković, dok je scenografiju i kostimografiju radila Mina Miladinović. Reprize su zakazane za 26. maj i 2. jun.
Jedan od zanimljivih aspekata razgovora bio je i njegov autobiografski roman „Zla krv“, u kojem otkriva sukob unutar porodice zbog otuđenja porodične slike. Ovaj sukob simbolizuje širu temu propadanja aristokratskih porodica i korupcije u Španiji. De Aro se suočava s gubitkom porodice, ali istovremeno stiče slobodu.
U vezi s titulom predstave, de Aro objašnjava da ona ne ukazuje na opsesiju izgledom, već na dublje teme identiteta i borbe protiv autoriteta. Likovi u komadu predstavljaju različite aspekte ljudske prirode, a suštinska poruka je da niko ne treba da bude ovca koja dozvoljava da je neko vodi.
Kao umetnik, de Aro sebe vidi kao običnog čoveka koji se bori protiv autoriteta i licemerja, što je karakteristika aristokratske klase. Njegova predstava, koja se bavi dosadom u pozorištu, ima za cilj da pokaže da se u pozorištu zapravo dešava život.
Kroz sve ove razgovore, jasno je da Injigo Ramires de Aro nije samo autor, već i filozof koji se bavi pitanjima identiteta, slobode i ljudske prirode. Njegova dela su poziv na razmišljanje i izazivanje ustaljenih normi, kako u umetnosti, tako i u svakodnevnom životu. On poziva publiku da se suoči sa sopstvenim predrasudama i da se otvori za smeh, čak i u naizgled ozbiljnim situacijama. Njegova umetnost je, prema njegovim rečima, borba protiv autoriteta i poziv na ličnu slobodu i autentičnost.
