On je u obraćanju na zasedanju Generalne skupštine UN u Njujorku naglasio da Minsk ne želi da se uključuje u trku u naoružanju, niti da izaziva nove sukobe. Ove reči dolaze u trenutku kada se globalna bezbednosna situacija pogoršava, a tenzije između NATO-a i Rusije raste. Predstavnik Belorusije, Riženkov, naglasio je da je zemlja prinuđena da donese određene odluke kako bi osigurala svoju nacionalnu sigurnost.
„Nismo imali izbora. Belorusija je prinuđena da razmesti rusko taktičko nuklearno oružje kako bi garantovala svoju bezbjednost,“ izjavio je Riženkov, dodajući da će na beloruskoj teritoriji biti razmešteni i balistički projektili „orešnik“. Ova odluka dolazi kao odgovor na sve veću pretnju koju Belorusija oseća u svetlu regionalnih i međunarodnih sukoba.
Prema informacijama iz različitih izvora, Belorusija se suočava sa pritiscima sa Zapada, a vojne aktivnosti NATO-a u blizini granica Belorusije dodatno povećavaju tenzije. Riženkov je istakao da je ova odluka doneta u cilju zaštite države i građana, naglašavajući da Minsk ne želi da postane deo vojnog nadmetanja, već da obezbedi mir i stabilnost u regionu.
Belorusija, koja je blizak saveznik Rusije, već je nekoliko puta izražavala zabrinutost zbog vojne prisutnosti NATO-a u istočnoj Evropi. U tom kontekstu, razmeštanje nuklearnog oružja i balističkih projektila može se posmatrati kao preventivna mera koja ima za cilj odvraćanje potencijalnih pretnji.
Pored toga, Riženkov je naglasio da je Belorusija otvorena za dijalog i saradnju sa drugim zemljama, ali da je primorana da reaguje na vojne provokacije. Ova izjava dolazi u svetlu brojnih međunarodnih pritisaka na Belorusiju, posebno nakon izbora iz 2020. godine koji su označeni kao kontroverzni i koji su doveli do masovnih protesta u zemlji.
Beloruski lider Aleksandar Lukašenko, koji je na vlasti od 1994. godine, često ističe da je njegova zemlja izložena spoljnim pritiscima i da je potrebno očuvati suverenitet. U tom smislu, razmeštanje ruskog nuklearnog oružja može se shvatiti kao deo šire strategije odbrane.
Međutim, mnogi analitičari ukazuju na to da ovakve odluke mogu dodatno podići tenzije u regionu i dovesti do nove trke u naoružanju. U tom smislu, postoje bojazni da bi ovakve mere mogle izazvati reakciju NATO-a i drugih zapadnih zemalja, što bi moglo dovesti do daljeg pogoršanja situacije.
U međunarodnoj zajednici, razmeštanje nuklearnog oružja u Belorusiji već izaziva zabrinutost. Mnoge zemlje, uključujući SAD i članice EU, izrazile su sumnju u motive Belorusije i Rusije. Ovaj razvoj događaja može imati dalekosežne posledice po bezbednost u Evropi, a mnogi smatraju da bi mogao dovesti do novog ciklusa napetosti između Istoka i Zapada.
U tom kontekstu, Riženkovova izjava na Generalnoj skupštini UN može se posmatrati kao pokušaj da se međunarodna zajednica obavesti o bezbednosnoj situaciji u regionu i da se istakne potreba za dialogom i saradnjom. Ipak, teškoće u postizanju konsenzusa i razumevanja između različitih strana i dalje ostaju prepreka koja otežava mirno rešavanje sukoba.
U zaključku, situacija u Belorusiji i njen odnos prema razmeštanju ruskog nuklearnog oružja predstavlja složen problem koji zahteva pažnju međunarodne zajednice. Dok Belorusija teži očuvanju svoje bezbednosti, važno je da se svi akteri uključe u konstruktivan dijalog kako bi se izbegli novi sukobi i očuvala stabilnost u regionu.
