Godinama prepoznatljivo lice Radio-televizije Srbije (RTS), novinarka i voditeljka Jutarnjeg programa, Nikolina Rakić, ističe da je suština dobrog novinarstva u pažljivom slušanju ljudi i odgovornom prenošenju njihovih priča. Kako kaže, iza televizijskog osmeha stoje ozbiljne pripreme, rana jutra i stalna potreba da se pronađe ravnoteža između profesionalnosti i empatije. Od terenskog izveštavanja do vođenja jedne od najgledanijih informativnih emisija u zemlji, Nikolina je gradila svoju karijeru korak po korak, učeći da je iza svake vesti čovek i životna priča.
U razgovoru za „TV novosti“, Rakić otkriva koliko su joj terensko iskustvo i saradnja sa kolegom Goranom Stepićem oblikovali profesionalni put, kao i zašto veruje da novinarstvo ima smisla samo kada može nekome da pomogne. Teren ju je naučio da iza svake vesti postoji čovek. Kada god sedne u studio, razmišlja o ljudima kojih se te informacije tiču. Smatra da dobar voditelj nije onaj koji najviše govori, već onaj koji najbolje sluša.
Svoj rad u Jutarnjem programu deli sa kolegom Goranom Stepićem, koji je takođe prešao iz sportskog novinarstva u voditeljstvo informativnog programa. Goran ističe da je međusobno poverenje i dobra energija između voditelja presudna za uspeh. Gledaoci prepoznaju da li je nešto prirodno ili odglumljeno, a njihovo prijateljstvo i poštovanje omogućavaju opuštenu atmosferu tokom emisije.
Nikolina i Goran razgovaraju sa raznim sagovornicima, od političara do umetnika, a najjači utisak često ostavljaju oni koji nisu navikli na reflektore. Mnogi gledaoci pamtit će razgovore sa običnim ljudima koji nose velike priče, ali retko dobijaju prostor u javnosti. Takvi razgovori podsećaju novinare na suštinu novinarstva.
U vremenu brzih vesti, zadržati profesionalnost i empatiju postaje sve teže. Rakić smatra da je danas izazov pronaći ravnotežu između tačnosti i brzine informacija. Njihov posao nije samo da budu prvi, već da budu tačni i odgovorni. Profesionalnost bez empatije može delovati hladno, dok empatija bez profesionalnosti može biti opasna.
S obzirom na to da Nikolina želi da bude „glas onih koji se ne čuju“, često se seća trenutaka kada su njihovi prilogi nekome zaista pomogli. Tada shvati da novinarstvo nije samo prenošenje informacija, već i pružanje stvarne pomoći ljudima.
Iza vedrog televizijskog lica stoje rana jutra i ozbiljne pripreme. Nakon emisije, posao se zapravo ne završava. Tada počinju kolegijumi, pripreme za naredni dan i razgovori sa reporterima, gostima i redakcijom. Nikolina naglašava važnost pronalaženja vremena za porodicu i prijatelje, jer je to veliki luksuz u svetu stalnih informacija.
Goran Stepić, posle godina provedenih u Sportskoj redakciji, uspešno se prilagodio novim izazovima kao voditelj Jutarnjeg programa. On smatra da su sportski prenosi bili odlična škola za rad u emisiji koja donosi dinamiku i nepredvidivost. Iako sebe i dalje smatra „prvotimcem“ Sportske redakcije, postao je prepoznatljivo lice Jutarnjeg programa.
Goran naglašava da je svaki izazov prilika za rast. Rad u Jutarnjem programu donosi drugačiju televizijsku dinamiku, gde se često mora improvizovati. Zajedno s Nikolinom, on veruje da je međusobno poverenje ključno za uspeh. Njihov timski duh i prijateljstvo omogućavaju im da kreiraju kvalitetan sadržaj koji privlači gledaoce.
U zaključku, saradnja između Nikoline Rakić i Gorana Stepića predstavlja savršen spoj iskustva i svežih ideja. Njihova posvećenost novinarstvu i ljudima, kao i sposobnost da pronađu ravnotežu između profesionalnosti i empatije, čini Jutarnji program RTS-a jednim od najuspešnijih informativnih programa u Srbiji.
