U vreme kada sam bila u vezi sa Ratkom Draževićem, moja karijera je naglo uzletela. Poznata agentkinja Brižit Bardo, kao i Katrin Danev i gospođa Olga Horstik, postali su moji zastupnici, a njihova saradnica Štefanija Jovanović preuzela je odgovornost za nemačko govorno područje iz Minhena. U Londonu sam takođe imala svog agenta, a svi su oni bili međusobno povezani, što mi je omogućilo pristup ekskluzivnim šou programima širom Evrope. To je značilo da će moje ime brzo postati popularno, olakšavajući mi pristup filmskim ulogama.
Obišla sam mnoge gradove, nastupajući i pevajući svoje pesme u čuvenim emisijama kao što je „Džoni Karson šou” u Njujorku, kao i u mnogim evropskim metropolama poput Pariza, Rima, Berlina, Moskve i Tokija. Jednom sam povela orkestar Radio Beograda u Hag, gde smo snimali emisiju. Moj menadžer, gospodin De Silva, smestio nas je u divan hotel, a sve je proteklo u najboljem redu. Međutim, posle snimanja, prilazi mi ljut gospodin De Silva i obaveštava me da je jedan naš muzičar, poznati klarinetista, pokušao da ga uveri da mu dovede druge, jeftinije zvezde iz Jugoslavije. De Silva se skandalizovao, dok sam ja ostala pribrana.
Često sam nastupala sa tamburaškim orkestrom Janike Balaša. Sećam se jedne prijatne šetnje brodom po Dunavu, gde smo snimali emisiju za austrijsku televiziju sa poznatim zvezdama Nemačke i Austrije, uključujući čuvenu opersku divu Anu Mofo. Na moskovskoj televiziji snimala sam balade Vokija Kostića, koji je prvo sumnjao u moje glasovne sposobnosti. Iako su se neki podsmevali mom „klikeru” u grlu dok pevam, taj zvuk je zapravo popularizovao njegovu muziku u Rusiji. U mojoj domovini, međutim, često sam bila izložena sumnjama i podsmehu, te su neki tvrdili da mogu pevati samo u studiju, uz pomoć tehnike.
Pozivi za koncerte stizali su mi iz svih pravaca. Direktor Kanskog festivala, gospodin Favr le Bre, godinama je insistirao da zatvorim festival svečanim koncertom. Na kraju sam pristala i nastupila u raskošnoj ciganskoj haljini, pokupivši snažne ovacije. U publici je sedeo poznati reditelj Nikolas Rej, koji je došao da me podrži i govorio mi je da imam glas koji podseća na glas crnkinje.
Ratko je iznajmio stan u Parioliju, elitnom kvartu u Rimu, i osnovao filmsko preduzeće „Prodi film” sa Morisom Ergasom. Želeo je da se u potpunosti posveti mojoj karijeri, a tada smo živeli kao u snu. Stan je bio raskošno namešten i imao je vrt sa ružama. Svetska javnost govorila je o mom glasu, a Radio-televizija Italije proglasila me je za najoriginalniji glas Mediterana, zajedno sa Aznavurom.
Iako sam često nastupala u Italiji i uživala u luksuzu, u svojoj domovini nisam mogla da nastupim ni na „Beogradskom proleću”. Naša kućna pomoćnica iz Zagorja omogućila mi je da se fokusiram na sebe, čitam scenarije i negujem se. Uveče sam prisustvovala prijemima u raskošnim vilama.
Ratko nije želeo da potpisujem ugovore sa drugim menadžerima; želeo je da on bude moj jedini producent. Iako su mnogi producenti, uključujući bivšeg muža Klaudije Kardinale, bili zainteresovani za mene, Ratko je brinuo da nemam poslovnu lukavost. Tokom ručka s jednim od direktora „Paramaunta”, nervirala sam se zbog njegovog ponašanja i iznela grimasu, što je Ratko smatrao nepromišljenim.
Iako je Ratko bio uključen u razne sumnjive poslove nakon rata, nikada se nije pokajao. Bio je jedan od retkih iz bivšeg režima koji je otvoreno govorio o tajnama vlasti, doprinoseći stvaranju srpske opozicije. Njegove priče su inspirisale mnoge umetnike i stvorile dela koja su obeležila to vreme.
