Reditelj Nikola Zavišić se priprema za premijeru predstave „Kosovski ciklus“ koja će biti izvedena 8. oktobra u Narodnom pozorištu Priština, smeštenom u Gračanici. Ova predstava predstavlja njegovu prvu saradnju sa ansamblom iz Gračanice, a Zavišić, koji je od marta ove godine više puta započinjao i prekidao probe, duhovito je naveo da se ova predstava može smatrati trećim ciklusom „Kosovskog ciklusa“.
Svaštarstvo i dubina predstave oslanjaju se na bogatstvo srpske epske poezije, a posebno na „Kosovski ciklus“. Kako Zavišić objašnjava, fokus predstave je na kosovskom mitu, a inspiraciju crpe iz Čolovićeve knjige „Smrt na Kosovu Polju“, koja pruža različite perspektive na istorijske događaje. On ističe da je ono što danas znamo o kosovskoj epici uglavnom rezultat Vuka Karadžića, koji je zabeležio epske pesme u 19. veku, dok su se mitovi i legende o Kosovu razvijali vekovima pre toga.
Kosovska bitka, koja se odigrala krajem 14. veka, postavlja pitanje o tome kako su se tokom vremena dodavali mitski slojevi koji možda nisu u skladu sa istorijskim činjenicama. Zavišić ističe da, iako su Turci imali značajan uticaj na srpsku istoriju, Kosovski boj se ne može posmatrati samo kao poraz. Umesto toga, on tvrdi da je bitka mogla biti nerešena ili čak u nekom smislu pobeda, budući da su Turci još pedesetak godina nakon bitke izbegavali srpske teritorije, dok je Vuk Branković, vođa srpske vojske, proširio svoje teritorije.
Kroz predstavu, Zavišić želi da istraži kosovsku priču iz savremenog ugla, bez mitomanije koja često prati ovu temu. On naglašava da predstava neće biti nacionalistička propaganda, već umetnički pokušaj da se sagleda prošlost kroz prizmu sadašnjosti. Njegov pristup je složen i višeslojan, obuhvatajući verbalne, koreografske i muzičke aspekte kako bi se prenela suština epskih pesama koje često sadrže elemente horora, poezije, kao i groteske.
Osim „Kosovskog ciklusa“, Zavišić je u ovoj sezoni režirao i druge predstave, uključujući Molijerovog „Uobraženog bolesnika“ u Beogradu i „Andrace, jepure i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i srednjeg Banata“ u Zrenjaninu. Na pitanje o tome zašto je istorijska bitka, koja je imala nejasan ishod, postala romantični poraz kroz vekove, on objašnjava da ljudska tendencija da koncentriše bol i patnju često dovodi do pojednostavljenih interpretacija.
Zavišić takođe ističe da će predstava imati svoj jedinstveni pozorišni jezik, stvoren specijalno za ovu priliku. Njegov cilj je da reinterpretira poznate epske motive na način koji će privući savremenu publiku, a da pritom ne izgubi dubinu i kompleksnost originalnih pesama. Njegov umetnički pristup uključuje elemente pevanja, plesa i poezije u desetercu, što će doprineti stvaranju dinamične i uzbudljive predstave.
Na kraju, Zavišić se osvrće na uticaj koji su Turci imali na potomke cara Lazara i carice Milice, naglašavajući da je u vreme tiranije koju su sprovodili Turci, srpski narativ o Kosovu postao još složeniji. Njegova predstava će se oslanjati na istorijske izvore, kao što su „Zapis u kamenu“ Despota Stefana Lazarevića, kako bi se predstavila savremena situacija kroz prizmu prošlosti.
Umetnički, Zavišić se ne bavi dnevnom politikom, već ga više zanima epska tradicija koja nudi bogatstvo naracije i akcije. Kroz saradnju s talentovanim timom, on se nada da će predstava biti umetnički izraz koji će reflektovati složenost trenutnog trenutka u društvu, koristeći priče iz prošlosti kao sredstvo za razumevanje sadašnjosti.
