Prema nekim informacijama, privatni preduzetnici iz Srbije nemaju direktne obaveze prema stranim radnicima. Srpsku ekonomiju godinama muči hroničan nedostatak radne snage. Ova situacija, koja je pre samo desetak godina delovala kao daleka prognoza, sada je postala stvarnost. U Srbiju dolazi sve više jeftine radne snage iz najudaljenijih i najsiromašnijih zemalja sveta, što je dovelo do promene u strukturi tržišta rada.
U poslednje vreme, sve više radnika iz zemalja poput Pakistana, Turske, Irana, Iraka, Sirije, Turkmenistana, Nepala, Bangladeša i Indije dolazi u Srbiju. Ovi radnici obavljaju različite poslove, od građevinskih do dostavnih, dok domaći majstori osvajaju tržišta zapadne Evrope. Ova pojava ukazuje na promene u potražnji za radnom snagom, gde su posebno deficitarni određeni stručni i zanatski profili.
Jedan preduzetnik iz Srema je podelio svoja zapažanja o ovom trendu. On je istakao da strani radnici ne samo da rade duže, već su i jeftiniji za zapošljavanje. Preduzetnik planira da zaposli nekoliko radnika iz inostranstva koji će raditi po 10 sati dnevno, šest dana u nedelji, uz osnovnu platu od 320 evra. U njegovoj računici, korišćenje stranih radnika donosi značajne uštede. Naime, on navodi da može da uštedi skoro 400.000 dinara godišnje po radniku, što mu omogućava da opstane kao mala firma i pokrene nove investicije.
Kako dodaje, domaći radnici često precenjuju svoju vrednost, dok su stranci spremni da rade za znatno manje. On se suočava s problemom pronalaženja radnika koji bi bili spremni da rade za plate koje može da ponudi. U ovom kontekstu, uvođenje stranih radnika postaje isplativo i za preduzetnike, ali i za agencije koje se bave njihovim dovođenjem.
Prema informacijama, privatni preduzetnici nemaju direktne obaveze prema stranim radnicima, jer su sve obaveze na agencijama koje ih zapošljavaju. Ove agencije obezbeđuju sve potrebne dozvole, smeštaj, obroke, prevoz i logistiku. Ovaj model se pokazuje kao profitabilan za sve uključene strane. Radnici iz svojih matičnih zemalja zarađuju znatno manje i često zavise od tih primanja, što dodatno motiviše njihov dolazak u Srbiju.
Očekuje se da će broj uvezenih radnika rasti, jer mnogim preduzećima oni predstavljaju ključ za opstanak i konkurentnost na tržištu. U trenutnoj situaciji, gde postoji disproporcija između ponude i potražnje za radnom snagom, agencije koje se bave dovođenjem radnika igraju sve značajniju ulogu.
Važno je napomenuti da se ovakav trend može nastaviti sve dok se ne uspostavi ravnoteža između suficitarnih i deficitarnih zanimanja. Strani radnici će nastaviti da budu važan deo srpske ekonomije, doprinoseći njenom razvoju.
Kao zaključak, situacija na tržištu rada u Srbiji se menja, a dovođenje stranih radnika postaje sveprisutno. Ovaj trend može doneti pozitivne promene u ekonomiji, ali takođe postavlja pitanja o budućnosti domaće radne snage i njenom pozicioniranju na tržištu. U tom svetlu, neophodno je raditi na unapređenju veština domaćih radnika kako bi se povećala njihova konkurentnost i smanjila zavisnost od uvezene radne snage.
