Kuran, večna Božija reč, svojim ajetima podseća čoveka na suštinu njegovog postojanja – vera i zahvalnost nisu samo unutrašnja stanja, već i putokazi ka spasenju i Božijem zadovoljstvu. U knjizi „The Qur’an – 365 Selections For Daily Reading“, ajet za 3. oktobar donosi snažne reči iz sure Ez-Zumer koje govore o slobodi izbora i odgovornosti svakog čoveka pred svojim Stvoriteljem.
„Ako ne vjerujete, Alah je, doista, neovisan od vas, ali On nije zadovoljan nevjerstvom Svojih robova. Ako budete zahvalni – On će biti zadovoljan vama. Niko neće nositi tuđi teret. Potom ćete se vratiti Gospodaru svome, pa će vas On obavestiti o onome što ste činili. On, zaista, zna ono što je u grudima.“ (39:7). Ovaj ajet jasno ukazuje na to da je svaki čovek odgovoran samo za svoja dela pred Alahom. Niko ne može preuzeti krivicu ili zaslugu za tuđe postupke, niti će biti kažnjen umesto druge osobe.
Poruka ovog ajeta podseća na ličnu odgovornost i Božiju pravdu, koja sve vidi i zna, čak i ono što ljudi kriju u srcima. Ova istina dodatno naglašava da Alah ne traži ništa od svojih stvorenja, jer je On Savršen i Neovisan. Međutim, On želi da čovek pronađe smisao u veri i pokaže zahvalnost kroz svoja dela i reči. Podsmevanje veri ili okretanje od nje ne umanjuje Njegovu veličinu, već osiromašuje ljudsku dušu.
Zahvalnost donosi spokoj, a povratak Gospodaru podseća da je svako odgovoran za svoja dela i misli. Ovaj ajet iz Kur’ana ostaje večiti poziv na introspektivno preispitivanje i vraćanje Alahu, koji zna i ono što ljudi kriju u svojim srcima. Stihovi 34:37-38 podsećaju muslimane da je pravi put do Božije milosti kroz iskrenu veru i dobra dela. Oni koji poriču Njegovu poruku suočavaju se s ozbiljnim posledicama.
Ajet za 2. oktobar takođe podseća da prava vlast pripada samo Alahu, dok spletke i zlo donose neizbežnu propast – lekcija koja pogađa svakog čoveka. U ovom kontekstu, smatralo bi se da su ljudi pozvani da se oslobode iluzija o svojoj moći i samostalnosti, te da se vrate izvoru istinske snage i pravde koju predstavlja vera.
Kuran kao celina pruža uvid u ljudsku prirodu, ljudske slabosti, kao i u mogućnosti koje nam vera pruža za lični rast i razvoj. Svaki ajet je poziv na razmišljanje o vlastitim postupcima i njihovim posledicama. U savremenom svetu, gde se često zanemaruje duhovna dimenzija života, ovi stihovi podsećaju na važnost unutrašnjeg mira i stabilnosti koja dolazi kroz veru.
U vremenu kada je individualizam sveprisutna pojava, a ljudske vrednosti često dovedene u pitanje, Kuran poziva na zajedništvo i solidarnost među ljudima. Učenje o tome da niko ne može preuzeti teret drugoga, ukazuje na značaj lične odgovornosti, ali i na važnost međusobnog poštovanja i podrške.
U tom smislu, svakodnevno čitanje i refleksija o ovim ajetima postaje važan alat za svakog pojedinca koji želi da ostane na pravom putu. Kuran nudi smirenje i mudrost u vremenima nesigurnosti i izazova, podsećajući nas na to da je vera više od puko izgovaranje reči – ona je način života koji oblikuje naše postupke i stavove prema drugima.
Ove poruke ostaju relevantne i važne za sve nas, jer nas podsećaju da je u središtu svakog ljudskog postojanja potraga za smislom i povezanošću sa nečim većim od nas samih. U tom smislu, Kuran nas poziva da budemo zahvalni i odgovorni, ne samo prema sebi, već i prema celokupnom čovečanstvu.
