Roditelji širom sveta često veruju da je pohvala najbolji način da podstaknu svoje dete da postane samouverena i uspešna osoba. Izjave poput „Bravo, ti si genije“ ili „Kako si ti samo lep“ često se izgovaraju s najboljim namerama. Međutim, stručnjaci upozoravaju da način na koji se hvali može dugoročno uticati na detetov pogled na sebe, i to ne uvek na pozitivan način.
Psihijatri ističu da se iza ovih dobrih komplimenata često krije poruka koja može naučiti dete da je njegova vrednost vezana za fiksne osobine poput izgleda, talenta ili „urođene pameti“. Kada se dete prvi put suoči s neuspehom, može doživeti poraz kao dokaz da „nije dovoljno dobro“. Umesto da se motiviše, ono može razviti strah od greške.
Važno je da roditelji pohvale ne samo talent, već i trud. Umesto da kažu: „Ti si pametan“, bolje je reći: „Video sam koliko si vežbao“. Ovaj pristup prebacuje fokus na ono što dete može da kontroliše, čime se trud postavlja kao ključ uspeha, dok se neuspeh doživljava kao deo procesa. Takav pristup gradi razvojni način razmišljanja koji podstiče decu da istraju čak i kada se suoče s teškoćama.
Deca koja uče da vrednuju sopstveni trud često razvijaju veću emocionalnu stabilnost i manju potrebu za spoljašnjim potvrđivanjem. U tom kontekstu, fraze poput „Lep/a si“ mogu izgledati bezazleno, ali stručnjaci upozoravaju da takve rečenice mogu brzo postati gušeće. Kada deca počnu da povezuju svoju vrednost sa fizičkim izgledom, šalje se poruka da je ljubav uslovljena spoljašnjim kvalitetima. To može stvoriti uverenje da je biti voljen isto što i biti privlačan, što ne gradi zdravo samopouzdanje, posebno kod devojčica.
Takođe, komentari poput „Odlično ti stoji haljina, srećom nisi na mamu“ mogu nositi skrivenu poruku. Dete može ostati zbunjeno da li je upravo dobilo kompliment ili je prisustvovalo kritici nekog drugog. Ovakvi komentari mogu stvoriti unutrašnju podelu kod deteta, gde se oseća pohvaljeno, ali i primeti negativnu emociju usmerenu ka drugom roditelju. To može dovesti do konfuzije i lojalnosti, gde dete nesvesno preuzima emocionalni teret odraslih, što može rezultirati osećajem krivice i nesigurnosti.
Izjave poput „Nikada mi ne zadaješ problem“ mogu delovati kao kompliment, ali mogu imati dugoročne posledice. Iako je pozitivno potkrepljenje važno, način na koji se formuliše može biti ključan. Komentari koji sugerišu da je dete vredno ljubavi samo kada je tiho i poslušno mogu ih naterati da potiskuju svoje emocije i potrebe kako bi ostali „dobro“ dete. Vremenom, to može dovesti do uverenja da moraju biti savršena da bi bila voljena, što često rezultira prekomernim ugađanjem drugima i strahom od konflikta.
U zaključku, način na koji deca primaju pohvale i komentare može značajno uticati na njihov razvoj i samopouzdanje. Roditelji bi trebali biti svesni kako formulišu svoje reči i fokusirati se na vrednovanje truda i procesa, a ne samo rezultata. Ovakav pristup može pomoći deci da izgrade zdravije samopouzdanje i emocionalnu stabilnost, što će im koristiti tokom celog života.
