Otkrivanje mafijaške mreže na Kritu donelo je u prvi plan neočekivanog aktera – arhimandrita, koji je, prema informacijama iz grčke istrage, od žrtve ucene postao saučesnik, a na kraju i sam izvršilac krivičnih dela. Ova situacija šokirala je javnost i postavila pitanja o integritetu Crkve i njenoj sposobnosti da se zaštiti od kriminalnih aktivnosti.
Istražitelji su otkrili da je arhimandrit bio involviran u prisvajanje crkvene imovine u vrednosti od 1,5 miliona evra, organizovane napade, kao i u kontakte sa najužim krugom kriminalne grupe. U početku je bio meta organizacije, gde su, uz pomoć falsifikovanih dokumenata i pretnji, osumnjičeni uspeli da prisvoje crkvene nepokretnosti. Međutim, kada su drugi sveštenici pokušali da povrate imovinu, arhimandrit se preokrenuo i postao aktivni učesnik u kriminalnim radnjama.
Sada se tereti za podstrekavanje na nanošenje teških telesnih povreda, zloupotrebu poverenja na štetu pravnog lica sa pričinjenom štetom većom od 120.000 evra i za kontinuirano učešće u ucenama. Ovaj razvoj događaja ukazuje na ozbiljnost situacije i potrebu za dubljom analizom unutrašnjih struktura Crkve.
Kriminalna organizacija koja je delovala na Kritu nije bila slučajna, već razgranata sa jasnom hijerarhijom. Na čelu je bio vođa, dok su najbliži saradnici imali nadimke poput „Australijanac“, „Mali“, „Anđela“ i „General“. Aktivnosti su bile podeljene u tri podgrupe: jedna je kontrolisala trgovinu narkoticima, druga se bavila oružjem i municijom, a treća je bila povezana sa mafijaškom mrežom u Haniji, koja je uključivala članove policije, ratne mornarice i advokate.
Istražitelji su registrovali više od 5.800 kupoprodaja narkotika na Kritu, sa glavnim lokacijama u Parku mira i prijateljstva, Venecijanskoj luci i Trgu 1866 u Haniji. Porodica koja se bavila ovim poslom obezbeđivala je kanabis, kokain i heroin, dok su manji dilerski lanci prodavali manje količine. Dobit se „prala“ preko lažnih prodavnica, a plaćanja su se obavljala putem kartica i bankarskog sistema IRIS.
Delovanje klana nije se završavalo na trgovini drogama i oružjem. Istražitelji su zabeležili i ucene sveštenika radi prisvajanja crkvene imovine, pretnje građevinskim izvođačima i pokušaje uticaja na izbor mitropolita. Ove informacije ukazuju na to da je organizacija imala dalekosežne planove i sposobnost da utiče na razne institucije.
Umešanost arhimandrita u ovakve poslove ozbiljno kompromituje pravoslavnu crkvu u Grčkoj. Ministarstvo prosvete i vera sada se suočava sa pitanjem kako je moguće da jedan klirik bude u pregovorima sa organizovanim kriminalnim grupama bez blagovremene reakcije nadležnih institucija. Ova situacija naglašava potrebu za jačanjem mehanizama nadzora unutar Crkve.
Predmet je sada u rukama pravosuđa, a optužbe protiv arhimandrita i drugih osumnjičenih imaju karakter teških krivičnih dela. Tužilaštvo u Iraklionu i Odeljenje bezbednosti u Haniji nastavljaju da prikupljaju dokaze, dok se ispituje moguća umešanost policajaca koji su bili u kontaktu sa članovima klana. Ovo bi moglo dodatno narušiti ugled institucija i ukazati na ozbiljan sistemski problem.
Ova organizacija, koja prevazilazi lokalne okvire, pokazuje kako su veze sa uniformisanim licima, advokatima i crkvenim ljudima deo šireg problema. Delovanje klana po „operativnim“ pravilima i korišćenje modernih sistema plaćanja ukazuju na novu vrstu kriminala koja kombinuje tradicionalne mafijaške metode sa savremenim alatima.
Slučaj arhimandrita i mafijaške mreže na Kritu nije samo pravno pitanje, već i institucionalno pitanje koje zahteva hitnu reakciju. Ukazuje na slabost Crkve u zaštiti svoje imovine, nedostatke države u nadzoru kriminalnih aktivnosti i sposobnost mafije da se infiltrira u sve sfere društva. U narednom periodu, biće ključno da se utvrdi da li će pravosudne vlasti uspeti da razbiju ovu organizaciju i pozovu na odgovornost sve uključene, bez obzira na njihovu poziciju.
