Sveti Jevsevije, episkop samosatski, danas je u Srpskoj pravoslavnoj crkvi obeležen kao veliki svetitelj koji je značajno uticao na suprotstavljanje arijanstvu. Njegova borba za očuvanje pravoslavne vere i hrabrost u vremenima progona hrišćana, posebno pod carem Julijanom Odstupnikom, ostavili su dubok trag u crkvenoj istoriji.
Jevsevije je bio ključna figura u trenutku kada je arijanstvo, heretička doktrina koja je negirala božanstvo Hrista, pretila da potkopa temelje hrišćanske vere. Kada je upražnjen prestol antiohijski, Jevsevije je posredovao u izboru Meletija za patrijarha. Nažalost, arijanci su ubrzo proterali Meletija iz Antiohije, što je dodatno otežalo situaciju pravoslavnih hrišćana.
U vreme progona hrišćana od strane cara Julijana, Jevsevije je skinuo svešteničku odoru i obukao vojničko odelo kako bi se zaštitio i nastavio da obilazi crkve u Siriji, Finikiji i Palestini. Njegova misija je bila da ojača veru pravoslavnu, postavljajući nove sveštenike i episkope tamo gde je to bilo potrebno. Njegova hrabrost i odlučnost u takvim teškim vremenima učinili su ga uzorom mnogim hrišćanima.
Kada je Julijan poginuo, Jevsevije je zajedno sa Meletijem sazvao sabor u Antiohiji 361. godine, na kojem se okupilo dvadeset sedam arhijereja. Na ovom saboru, svi su ponovo osudili arijanstvo i potvrdili pravoslavnu veru, koja je bila izražena na Prvom vaseljenskom saboru. Ovaj sabor se odigrao u vreme blagočestivog cara Joviniana, koji je pružio zaštitu hrišćanima.
Nažalost, smrt Joviniana dovela je do novog progona hrišćana pod carem Valentom. Sveti Meletije je prognan u Jermeniju, dok je Jevsevije prebačen u Trakiju, a sveti Pelagije u Arabiju. Ova teška vremena nisu obeshrabrila Jevsevija, koji je nastavio da traži zakonite pastire za prazne eparhije i parohije.
Kada se Jevsevije vratio iz progonstva, zajedno s izabranim episkopom Marinom, došao je u grad Dolihin kako bi ustoličio novog arhijereja. Tamo je naišao na jaku arijansku jeres. Tokom ovog događaja, jedan fanatični jeretik bacio je ćeramidu na Jevsevijevu glavu, što je rezultiralo teškim povredama. Nažalost, svetitelj je kasnije podlegao tim povredama, a njegovo stradanje se dogodilo 379. godine.
Sveti Jevsevije je ostavio za sobom bogatu baštinu i postao simbol borbe protiv jeresi. Njegova posvećenost veri i hrabrost u vremenima progona inspirišu generacije hrišćana do danas. U narodu se pričalo da nikada nije ukaljao duhovnu odeždu koju je nosio krštenjem, što dodatno naglašava njegovu svetost i integritet.
U crkvenoj tradiciji, Jevsevije je prepoznat kao veliki svetitelj i izobličitelj arijanstva, a njegova dela i pouke ostaju važna i relevantna. Njegovo življenje i stradanje predstavljaju primer hrabrosti i posvećenosti veri, što ga čini uzorom i zaštitnikom pravoslavnih hrišćana.
Danas, dok SPC slavi svetog Jevsevija, vernici se podsećaju na njegovu borbu i trud da očuva pravoslavnu veru i zajednicu u teškim vremenima. Njegov duh i učenje nastavljaju da inspirišu i jačaju veru mnogih, podsećajući ih da je hrabrost u veri ključna u suočavanju sa izazovima i iskušenjima života.
