Maskarada, cirkus, ludilo. To su samo neke od reči kojima kritičari bespoštedno zasipaju javni prostor u Francuskoj nakon iznenađujuće odluke predsednika Emanuela Makrona da ponovo postavi Sebastijana Lekornija na mesto mandatara za sastav vlade. Lekorni je nedavno „abdicirao“ nakon samo jedne noći na čelu ministarskog tima, što je dodatno zakomplikovalo političku situaciju u zemlji.
Iako deo opozicije nema ništa protiv Lekornija kao ličnosti, on se nalazi u nezgodnom trenutku na nezahvalnom mestu. Njegova pozicija predstavlja kontinuitet Makronove politike koja se suočava sa brojnim kritikama pred kraj njegovog drugog mandata. Makron i njegov tim su u velikoj izolaciji, poput splava usred uzburkanog mora. Lekorni će morati da sastavi vladu u rekordnom roku – do ponedeljka da saopšti imena ministara, a do utorka da predstavi program vlade. U sredu, očekuje se da iznese nacrt budžeta na raspravu, kako bi ključni finansijski akt mogao biti usvojen do kraja godine. Ako to ne uspe, biće potrebno produžiti važenje starog budžeta.
Dok jedni ističu hitnost ovih koraka za funkcionisanje države, drugi pokazuju na Španiju kao primer, gde se slično situacija odvija već dve godine bez ozbiljnijih problema. Međutim, ekonomska kriza u Francuskoj ne može se uporediti sa španskom situacijom, što dodatno komplikuje stvari za Lekornija.
U formiranju ministarskog kabineta, Lekorni neće moći da računa na levičare i suvereniste, a ni republikance, čiji je lider Brino Retajo izjavio da je „poverenje izbrisano“. Ova situacija dovela je do podela među desničarskim republikancima, dok su neki od Makronovih bliskih saradnika, poput bivših premijera Eduarda Filipa i Gabrijela Atala, okrenuli leđa. Tako je Lekornijevo jezgro podrške svedeno na minimum.
Nepotčinjeni, komunisti i ekolozi iz krajnje levice već su najavili da će zahtevati izglasavanje nepoverenja drugoj Lekornijevoj vladi. Suverenisti iz Nacionalnog okupljanja takođe će brzo reagovati. Sada sve zavisi od socijalista, koji su postavili svoje uslove. Ukoliko oni odluče da glasaju protiv, vlada će pasti. U suprotnom, mogla bi da ostane na „veštačkom disanju“.
Generalni sekretar socijalista Pjer Žuve jasno je istakao njihove zahteve: ukoliko Lekorni ne potvrdi odustajanje od usvajanja zakona bez glasanja u Skupštini, kao i mere za jačanje kupovne moći i hitnu suspenziju penzijske reforme, socijalisti će glasati protiv njegove vlade. Žuve je demantovao postojanje bilo kakvog dogovora s Makronom oko eventualnog „ne cenzuriranja“ vlade, naglašavajući da neće biti „pojas za spasavanje“ Makronovom režimu koji se suočava sa brojnim problemima.
On je kritikovao Makrona, govoreći o „potpuno neodgovornoj“ politici i ukazao na to da predsednik snosi glavnu odgovornost za trenutnu političku krizu u zemlji. Ova situacija stvara dodatnu tenziju u francuskoj političkoj sceni, koja se sve više polarizuje.
Lekornijev zadatak nije lak, s obzirom na to da se suočava sa brojnim izazovima, kako unutar vlade, tako i u širem političkom prostoru. Mnoge stranke su skeptične prema njegovom vođstvu, a podrška koju bi mogao da dobije od socijalista i drugih centrističkih stranaka je neizvesna. Francuska se nalazi na prekretnici, a odluke koje će biti donesene u narednim danima mogu imati dugotrajne posledice po političku stabilnost zemlje.
U ovom trenutku, Lekorni mora da pokaže sposobnost da prevaziđe političke izazove i stvori vladu koja će biti u stanju da se suoči sa ekonomskim i društvenim problemima koje Francuska trenutno proživljava. Njegov uspeh ili neuspeh u ovim naporima može značajno uticati na budućnost Makronove administracije i političku scenu u Francuskoj u celini.
