Kancelarija Narodne skupštine Francuske je obavestila javnost da je predlog za opoziv predsednika Emanuela Makrona neprihvatljiv. Manuel Bompar, nacionalni koordinator stranke Nepokorena Francuska (LFI), postavio je na mreži Iks da su levičari glasali „za“, makronisti i Republikanci „protiv“, dok su predstavnici krajnje desnice, Nacionalnog okupljanja (RN), bili uzdržani. Bompar je prokomentarisao: „Marin Le Pen je ponovo spasila Makrona.“ Prema francuskom Ustavu, predsednika je moguće smeniti „u slučaju propusta koji se očigledno kosi sa vršenjem predsedničkog mandata“.
Žan Lik Melanšon, lider stranke LFI, je pozvao na hitno razmatranje predloga za smenu predsednika Makrona, nakon ostavke premijera Sebastijana Lekornija. Melanšon je istakao da je 104 poslanika podnelo zahtev za smenu Makrona, a predlog je prvobitno predat početkom septembra.
Sebastijan Lekorni, odlazeći premijer, izjavio je da je malo verovatno da će doći do raspuštanja parlamenta. Nakon sastanaka sa različitim političkim strankama, Lekorni je rekao da su pregovori pokazali opštu spremnost za usvajanje budžeta do kraja godine, što smanjuje mogućnost raspuštanja. On je planirao da se sastane sa predsednikom Makronom kako bi razgovarali o ishodu pregovora.
Predsednik Makron je dao Lekorniju rok od 48 sati za završavanje pregovora, pre nego što je najavio mogućnost raspuštanja parlamenta ako ti razgovori ne uspeju. U međuvremenu, lider francuske Socijalističke partije, Olivije For, izneo je zabrinutost da neće biti garancija o obustavi penzione reforme. For je rekao da Socijalistička partija ne može podržati vladin budžetski plan u njegovom trenutnom obliku.
Lekorni je bio treći premijer za manje od godinu dana, a peti za dve godine. Reforma penzionog sistema, koja je usvojena 2023. godine, postepeno povećava starosnu granicu za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine. Ova reforma je izazvala oštre kritike sindikata, koji se protive takvim promenama. Rolan Leskir, privremeni ministar finansija, izjavio je da bi svaka promena penzione reforme bila veoma skupa za budžet, navodeći da bi izmena koštala stotine miliona evra u 2026. i milijarde u 2027. godini.
Leskir je naglasio da Francuska mora pronaći nove izvore prihoda kako bi održala budžet uravnoteženim, upozorivši da nije dovoljno samo povećati troškove. On je ukazao na trenutnu političku krizu i njene posledice na ekonomsku neizvesnost, ali je istakao da Francuska ne stoji loše u poređenju sa drugim zemljama evrozone.
Prema najnovijem istraživanju kompanije Toluna Haris Interaktiv, u slučaju da se predsednički izbori održe danas, kandidati ekstremne desnice, pre svega Nacionalno okupljanje, imali bi veliku prednost u prvom krugu. Na drugom mestu bi se najverovatnije našli centralni blok ili levica, dok bi bivši premijer Eduar Filip mogao dobiti 15% podrške. Marin Le Pen, koja je bila drugoplasirana na poslednjim izborima, imala bi značajnu podršku, dok bi Žan-Lik Melanšon iz stranke LFI takođe mogao da očekuje dobar rezultat.
Istraživanje je sprovedeno 7. oktobra na uzorku od 1.289 ispitanika starosti 18 i više godina. U svetlu trenutnih političkih turbulencija u Francuskoj, situacija ostaje neizvesna, a opasnost od daljih promena u vladi i penzionom sistemu stvara dodatne tenzije među političkim strankama i građanima. Francuska se suočava s izazovima koji bi mogli oblikovati njen politički pejzaž u narednim mesecima, a opstanak trenutne vlade zavisiće od sposobnosti njenih članova da pronađu zajednički jezik i rešenja za goruće probleme.
