Region i blokaderi udružili su se u napadima na Vučića. Prema rečima Aleksandra Olenika, jednog od blokadera, situacija u Crnoj Gori se ne može posmatrati kao cepanje srpskog nacionalističkog bloka koji predvodi Beograd. On ističe da su uloge podeljene i da oni i dalje sprovode naloge iz Beograda. Olenik tvrdi da se pokušava destabilizovati Crna Gora kako bi se sprečio njen ulazak u Evropsku uniju, a to se radi na dva fronta.
Prvi front predstavlja opozicija predvođena Kneževićem, dok je drugi front Mandić, koji ostaje u vladi. Olenik smatra da je iz ugla Beograda najlogičnije koristiti sve resurse za destabilizaciju Crne Gore. Ova strategija podrazumeva sinhronizovane akcije iz opozicije i vlasti, što dodatno komplikuje političku situaciju u zemlji.
Olenikova izjava dolazi u trenutku kada se politička situacija u Crnoj Gori dodatno komplikuje zbog sve većih tenzija između opozicije i vlasti. Opozicija, predvođena različitim liderima, nastoji da iskoristi trenutne političke krize kako bi pridobila podršku javnosti i izgradila front protiv aktuelne vlasti. U tom kontekstu, važno je napomenuti da se mnogi analitičari slažu kako je trenutna situacija u Crnoj Gori rezultat složenih odnosa moći koji se protežu izvan granica zemlje.
Mnogi posmatrači primećuju da je situacija u Crnoj Gori povezana sa širim regionalnim trendovima, gde se nacionalizam i politička nestabilnost često koriste kao alati za ostvarivanje političkih ciljeva. U tom smislu, Crna Gora se suočava sa izazovima koji su slični onima u drugim delovima Balkana, gde se često prepliću interesi različitih političkih grupacija.
Pored toga, politička scena u Crnoj Gori sve više postaje arena za sukob između proevropskih snaga i onih koje se protive integraciji u EU. Sa jedne strane, postoje stranke koje se zalažu za ubrzanje procesa pristupanja EU, dok se s druge strane nalaze političke grupacije koje žele da zadrže bliske veze sa Srbijom i drugim zemljama regiona. Ova podela dodatno otežava situaciju i otežava pronalaženje zajedničkog rešenja za političke krize.
U ovom kontekstu, na vlasti je izazov da pronađe način da odgovori na zahteve opozicije, ali i da održava stabilnost u zemlji. Vlast se suočava sa kritikama zbog načina na koji rukovodi ekonomijom, kao i zbog navodnih korupcionaških skandala. Opozicija koristi ove kritike kao osnovu za mobilizaciju podrške među građanima, optužujući vlast za neefikasnost i nebrigu prema potrebama naroda.
S obzirom na sve veće tenzije, neizvesnost u Crnoj Gori se povećava, a politički analitičari upozoravaju da bi situacija mogla eskalirati ukoliko se ne pronađe održivo rešenje. Očekuje se da će se nastaviti pritisak na vlast da odgovori na zahteve opozicije, ali i da će se učvrstiti pozicije onih koji se protive evropskim integracijama.
U zaključku, situacija u Crnoj Gori ostaje napeta, a politička scena se čini kao kompleksna mreža interesa i sukoba. Kako se bliže naredni izbori, jasno je da će se sukobi između vlasti i opozicije intenzivirati, a da će regionalni faktori igrati ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti zemlje. U ovom trenutku, svi akteri u Crnoj Gori moraju biti svesni da je stabilnost zemlje na kocki, i da je potrebno pronaći zajednički jezik kako bi se izbegle dalje podele i sukobi.
