Meksikanci hrle u Nemačku u potrazi za boljim životom, ali put do te zemlje nije nimalo lak. Ovaj proces je otežan kako zbog savladavanja jezika, tako i zbog složenih birokratskih procedura. Pre pandemije COVID-19, nedostatak stručnog kadra u nemačkom zdravstvu bio je veliki problem za ministra zdravlja Jensa Špana. Prema izveštaju Dojče vele, Nemačkoj trenutno nedostaje čak 50 hiljada negovatelja, a ministar želi da reši ovaj problem angažovanjem strane radne snage. Ipak, sada je još teže Nemačkoj da dođe do radnika nego radnicima do nje.
Meksikanci često prepoznaju Nemačku kao zemlju u kojoj mogu ostvariti svoje snove, ali izazovi su brojni. Na primer, nedavne mere zbog pandemije dodatno su otežale proces zapošljavanja stranih radnika. U Nemačkoj se očekuje da će do 2030. godine biti upražnjeno čak 300.000 radnih mesta, što predstavlja ozbiljan problem koji se mora rešiti. Program Centralnog posredništva za stranu i stručnu radnu snagu, poznat kao „Triple Win“, pokrenut je još 2013. godine, a cilj mu je privlačenje negovatelja iz inostranstva.
Ministar Špan je 2019. godine pokušao da unapredi proces zapošljavanja, putujući u Meksiko i sklapajući sporazume o zapošljavanju. Takođe je osnovao Nemačku agenciju za stručnu radnu snagu u sektorima zdravstva i nege (DeFa), koja bi trebala da olakša ulazak i izlazak radne snage iz zemlje. Međutim, trenutne mere su dovele do obustave dovođenja radnika sa strane na neodređeno vreme.
Jedna od ključnih prepreka za mnoge strane negovatelje jeste savladavanje nemačkog jezika. Mlad Meksikanac koji je uspeo da se preseli u Nemačku ističe da nikada nije radio duple smene, što je u Meksiku uobičajeno. Tomas Krakau, rukovodilac sektora nege u klinikama Asklepios, naglašava da je nemačka birokratija jedan od najvećih problema prilikom zapošljavanja radne snage. On smatra da je potreban standardizovan postupak priznavanja stranih diploma kako bi se olakšao proces zapošljavanja.
Osim jezičkih barijera i birokratije, trenutna situacija sa pandemijom dodatno otežava život i rad stranih radnika. Mnogi se suočavaju sa strahovima od zaraze, a i dalje se postavlja pitanje koliko su radna mesta bezbedna. Na primer, prodavci su među najsigurnijima kada je reč o riziku od infekcije, dok su druge profesije, poput zdravstvenih radnika, suočene sa većim izazovima.
Međutim, uprkos svim preprekama, mnogi Meksikanci i dalje veruju da je Nemačka zemlja mogućnosti. Mlad Meksikanac Herbert Otoniel Perez Viktoriano, koji radi kao negovatelj u berlinskoj bolnici Šarite, podelio je na društvenim mrežama da će jednog dana pričati o svom uspehu i biti primer drugima. Njegova priča pokazuje da, uprkos teškoćama, mnogi su spremni da se bore za bolju budućnost.
U Srbiji se, sa druge strane, takođe beleži povećanje tražnje za radnicima. U poslednje vreme raste broj oglasa za posao, a Vlada Srbije je izdvojila sredstva za projekat „Moja prva plata“ koji ima za cilj da pomogne mladima da pronađu zaposlenje. Ovaj program nudi šanse za 10.000 mladih u Srbiji, čime se otvaraju nove mogućnosti za zapošljavanje.
Konačno, iako su izazovi sa kojima se suočavaju Meksikanci prilikom dolaska u Nemačku značajni, oni i dalje prikazuju svoju snagu i otpornost. Sa pravim podrškama i reformama, moguće je prevazići te prepreke i omogućiti stranim radnicima da doprinesu nemačkom društvu i ekonomiji. U tom smislu, saradnja između zemalja može doneti rešenja koja će koristiti kako radnicima, tako i zemljama koje ih primaju.
